Upoznaju Evropu s vrećom na leđima

Vr­lo br­zo su shva­ti­li da su he­ro­ji upra­vo is­pred njih, da su to lo­kal­ni ak­ti­vi­sti ko­ji će ih upu­ti­ti u ma­nje po­zna­te, ali jed­na­ko za­ni­mlji­ve de­lo­ve Ber­li­na. Vi­so­ko­škol­ci iz Sr­bi­je i re­gi­o­na ko­ji su za pu­to­va­nje po Sta­rom kon­ti­nen­tu iza­bra­ni na kon­kur­su Evrop­skog po­kre­ta, Bal­kan­skog fon­da za de­mo­kra­ti­ju i Fon­da­ci­je „Ro­bert Boš” ot­kri­va­li su hip­ster­ski Ber­lin, ko­lo­ni­jal­nu pro­šlost Ne­mač­ke, ali i ku­li­nar­sku ra­zno­vr­snost raz­li­či­tih de­lo­va nje­nog glav­nog gra­da.

Mi smo se pri­klju­či­li gru­pi či­ji je pred­vod­nik bio Ha­fid Sha­ib, ko­ji neo­do­lji­vo pod­se­ća na ču­ve­nog re­ge mu­zi­ča­ra Bo­ba Mar­li­ja. Ber­lin­ski Mar­li, po­re­klom Li­bi­jac, stu­den­te sa Bal­ka­na pri­vu­kao je pri­čom o ini­ci­ja­ti­vi „Iz­be­gli­ce do­bro­do­šle”, u okvi­ru ko­je on i nje­go­ve ko­le­ge lju­di­ma iz kri­znih pod­ruč­ja po­ma­žu da što pre na­đu sme­štaj kod lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i ta­ko se br­že in­te­gri­šu.

– Ima­la sam go­mi­lu pi­ta­nja o ovo­me, ali zbog dru­gih ko­le­ga ni­sam že­le­la da od­u­zi­mam vre­me, pa sam re­ši­la da s vo­đom na­šeg ti­ma po­pri­čam u to­ku pa­u­za. Le­po je gle­da­ti kla­sič­na tu­ri­stič­ka me­sta, ali je mno­go bo­lje kad ima­mo pri­li­ku da ču­je­mo ova­kve pri­če – ot­kri­la je Je­le­na Iva­no­vić, stu­dent­ki­nja be­o­grad­skog Ar­hi­tek­ton­skog fa­kul­te­ta.

Kao i pret­hod­nih go­di­na, cilj ovog tro­dnev­nog dru­že­nja 50 stu­de­na­ta iz Sr­bi­je i još 70 iz re­gi­o­na ni­je bio sa­mo upo­zna­va­nje s na­sle­đem Ber­li­na, već i nji­ho­vo me­đu­sob­no upo­zna­va­nje. Pri­re­đe­ne su i ra­di­o­ni­ce na ko­ji­ma su se stu­den­ti po­me­ša­li po go­di­na­ma, fa­kul­te­ti­ma, in­te­re­so­va­nji­ma…

– Naj­za­ni­mlji­vi­ji deo bio mi je kad su nas po­sla­li na uli­ce ka­ko bi­smo se upo­zna­li s lo­kal­nom sta­nov­ni­štvom i raz­me­ni­li ne­ke sit­ni­ce s nji­ma. Na me­ne je uti­sak osta­vi­la že­na s pi­ja­ce ko­ja je re­kla da po­dr­ža­va raz­li­či­tost, da je njen muž Li­ba­nac i da tre­ba da na­sta­vi­mo da se umre­ža­va­mo – na­ve­la je Di­ja­na Gra­mić, stu­dent­ki­nja tu­ri­zma na no­vo­sad­skom Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu.

Stu­den­ti su ima­li i do­sta slo­bod­nog vre­me­na u Ber­li­nu, pa su mo­gli da obi­đu i de­lo­ve gra­da po svom iz­bo­ru. Ali, ne­ki su za­pa­li i u „ne­vo­lje”.

– Dru­ga­ri­ca i ja smo u jed­nom tr­žnom cen­tru oti­šle do to­a­le­ta. Ka­ko se ta­mo pla­ćao ulaz, tre­ba­lo je da uba­ci­mo nov­čić u auto­mat. Ja sam bez pro­ble­ma pro­šla, ali ona ne. Kad je vi­de­la da auto­mat ne funk­ci­o­ni­še, pro­vu­kla se is­pod ram­pe, ali on­da su po­če­li da bru­je alar­mi. Mi­sli­li smo da će je uhva­ti­ti obez­be­đe­nje, ali ona se sna­šla i us­pe­la da uđe – uz smeh je pr­ve do­go­dov­šti­ne s pu­to­va­nja pre­pri­ča­va­la Anja Kor­dić, stu­dent­ki­nja eko­no­mi­je iz Sa­ra­je­va.

Ka­ko se po­sle Ber­li­na pu­te­vi 120 vi­so­ko­ško­la­ca ra­zi­la­ze zbog raz­li­či­to is­pla­ni­ra­nih mar­šru­ta, ja­sno je da će im sna­la­žlji­vost i te ka­ko bi­ti po­treb­na, iako su do­bi­li dže­pa­rac, in­ter­rejl vo­znu kar­tu na 22 da­na i osi­gu­ra­nje. Ali ni­šta ni­su pre­pu­sti­li slu­ča­ju. Na­o­ru­ža­li su se vre­ća­ma za spa­va­nje, ka­ba­ni­ca­ma, hra­nom. Deo njih jef­ti­ni­je pre­no­ći­šte tra­ži­će pre­ko apli­ka­ci­ja, spa­va­će i na pla­ža­ma i že­le­znič­kim sta­ni­ca­ma, a ne­ki će ko­ri­sti­ti i ka­uč-sur­fing, uslu­gu u okvi­ru ko­je lju­di nu­de bes­plat­no pre­no­ći­šte, ali u dru­gim gra­do­vi­ma i sa­mi ko­ri­ste tu mo­guć­nost.

– Što se hra­ne ti­če, mar­ke­ti i lo­kal­ne pi­ja­ce su naj­bo­lji iz­bor, po­go­to­vu što će­mo mo­ći da ku­va­mo za­jed­no i da se i na taj na­čin još vi­še zbli­ži­mo – uka­zao je Bo­jan Ra­di­šić, stu­dent sli­kar­stva sa be­o­grad­skog Fa­kul­te­ta pri­me­nje­nih umet­no­sti.

Stu­den­ti su obez­be­di­li i do­dat­ni no­vac od ro­di­te­lja i spon­zo­ra, ali ako pa­ra za­fa­li, i za to već po­sto­je pla­no­vi. Po­je­di­ni će raz­me­nji­va­ti stva­ri, dru­gi će sku­plja­ti li­men­ke, a ne­ki će mo­žda pri­vre­me­no po­sta­ti i ulič­ni za­ba­vlja­či, kao Di­ja­na Gra­mić i nje­na dru­ži­na ko­ja će, za raz­li­ku od ve­ći­ne, obi­ći Skan­di­na­vi­ju.

Dan­ska pre­sto­ni­ca bi­la je pr­va že­lja i Je­le­ni Iva­no­vić, ali, ka­ko ka­že, ostat­ku gru­pe s ko­jom se ve­ći deo nje­ne ru­te po­kla­pa (Ho­lan­di­ja, Bel­gi­ja, Fran­cu­ska, Špa­ni­ja) to ni­je bi­lo u pla­nu.

– Po­sle Špa­ni­je ću se ipak odvo­ji­ti jer že­lim u Por­tu­ga­li­ju, a ta­mo imam pri­ja­te­lje – do­da­je Je­le­na. 

Bo­jan je, ka­ko bi se bo­lje upo­znao s jed­nim od naj­mno­go­ljud­ni­jih gra­do­va Evro­pe, u Ber­li­nu ostao još ne­ko­li­ko da­na. A on­da Am­ster­dam, Če­ška, Polj­ska...