Казна за бус плус зауставља на граници

Пре тога, шалтери прекршајних судова и полицијских управа били су свакодневно пребукирани, као и агенције за регистрацију возила.

Сервер регистра неплаћених новчаних казни био је пребукиран, па су многи грађани имали проблема зато што је данима после уплате регистар и даље показивао да казна није плаћена. Само у Београду било је од 5.000 до 7.000 уплата дневно. Чак 72 одсто грађана тада је плаћало мандатну казну у року од осам дана, а 90 одсто грађана редовно се одазивало на позиве прекршајних судова. Данас се прекршајни судови не могу похвалити оваквом статистиком.

Ако се грађанин не одазове на два судска позива, суд даје налог полицији да га приведе, а ако га полиција не пронађе – суд издаје потерницу. У таквој ситуацији грађанин може бити задржан на граничном прелазу, па уместо да стигне на летовање, биће доведен у суд.

Недавно су медији известили да једна наша суграђанка није могла да изађе из земље зато што је гранична полиција у регистру пронашла да није платила казну за „бус плус”. У МУП-у нисмо добили одговор на питање колико је ове године било враћених грађана са граничних прелаза због неплаћених казни. Такође, нисмо добили потврду да је неко онемогућен да пређе границу због неплаћене карте за градски превоз.

Како нам је незванично објашњено, гранична полиција приликом уноса података из пасоша у компјутер може само да види да постоји неко упозорење, као што је наредба суда о привођењу, али нема информацију који је разлог – да ли је то због неодазивања на позиве прекршајног суда или је потерница расписана због неког кривичног дела. Гранична полиција је обавезна да поступи по наредби суда.

У Прекршајном апелационом суду наводе да је реч о случајевима када су судови издали општу наредбу за довођење, народски речено – потерницу за окривљене који нису доступни правосудним органима. Ове наредбе на целој територији Србије извршавају полицијаци који могу да задрже грађанина и да га приведу суду који је издао потерницу.

Зато је препорука да грађани пре поласка на одмор посете сајт Министарства правде, отворе Регистар неплаћених казни и укуцају име, презиме и матични број. Тако ће сазнати да ли имају неке „заборављене” новчане обавезе које им могу покварити одлазак на одмор.

Регистар неплаћених казни односи се на сва дуговања на основу судских одлука, а међу њима су и казне за „бус плус” односно шверцовање у возилима јавног саобраћаја. Када грађанин добије прекршајни налог да плати казну за шверцовање, она ће се наћи у регистру неплаћених казни уколико не плати половину казне у року од осам дана.

– Ако новчана казна није плаћена, могуће је да је суд ту казну заменио казном затвора, па грађанин не може да изађе из земље ако треба да иде у затвор и ако је суд издао „општу наредбу за довођење” односно распис или потерницу – каже Александар Илић.

Општу наредбу за довођење суд доставља органима полиције ради расписивања потраге, налажу измене Закона о прекршајима из 2016. године. Општа наредба за довођење, која важи за целу Србију, издаје се ако се окривљени против кога је покренут прекршајни поступак налази у бекству или постоје друге околности које указују да избегава долазак у суд.