Поцерски Таџ Махал

Лозница – На брежуљку, поред пута Лозница–Текериш, у поцерском селу Трбосиље, стоји незавршена црква која чека мајсторе последње четири године. Толико је прошло од како нема Мирка Симића, мештанина који је у знак љубави и поштовања према преминулој супрузи Слободанки почео да гради овај несвакидашњи споменик љубави. Поцерски Таџ Махал. Поред цркве почивају Мирко и Слободанка, чију гробницу редовно обилази њихова ћерка Драгица Петровић, која би волела да се испуни очева жеља.

– Моја мајка је умрла 1991, а две године касније отац је на овом месту, 200 метара од наше куће, почео да гради цркву. Нажалост и поред велике жеље и труда није успео да је заврши и она овако стоји од његове смрти 2004. године. Немам новца да је завршим, а никога да ми помогне. Грех је да остане овако, а од стајања ће пропасти, већ је цигла почела да се „шуга”, а унутра има влаге – каже Драгица док нам показује унутрашњост грађевине и казује необичну причу о њој.

Мирко и Слободанка заједно су провели четири деценије. На почетку брака били су сиромашни, али вредни. Он је на гатеру секао дрва по селима, а она водила кућу и гајила три ћерке. Штедели су, куповали земљу и стекли велико имање, а онда Слободанка изненада умире. Мирко, коме тешко пада губитак вољене жене, на сеоском гробљу није могао да подигне надгробни споменик какав је желео, па је решио да Слободанку сахрани на овом месту поред пута, прича Драгица. Када је почео да копа гробницу, неко је звао инспекцију која прекида радове. Ипак, није одустајао. Ишао је код надлежних у Београд, где је посаветован да поред гробнице као задужбину подигне малу цркву. Мајку је на годишњицу смрти пренео у гробницу, а он је годину касније почео градњу цркве. Темељи су освештани и цркву је градио наредних 10 година. Преживео је, 1997, тешку саобраћајну несрећу, а после изласка из болнице седео је на трактору и надзирао радове. Последице несреће успориле су градњу, а Мирко 2003. пада у постељу.

– Желео је да заврши цркву, али га је последњих годину и по дана живота у томе спречавала болест. Умро је у јануару 2004, дан пошто је од једног монаха са Косова и Метохије добио обећање да ће црква бити завршена и претворена у манастир. Нажалост она оста незавршена – закључује Драгица. Додаје да је Мирко у изградњу цркве уложио око 100.000 немачких марака, а помогли су и пријатељи кроз рад и мање донације.

Према њеним речима, потребно је кров покрити бакром, урадити део столарије, олуке, под, како би се црква оспособила за богослужење. Драгица каже да је црква са плацем од 12 ари, после Миркове смрти дата парохији да је заврши и сматра да би село требало више да се ангажује. Трбосиље и суседна Милинанемају цркву, па мештани на богослужење иду у Јошеву или Текериш, док им у селу стоји незавршена богомоља. Драгица се нада да ће неко помоћи да се започета задужбина заврши и да овде буде манастир. До тада, црква у Трбосиљу, споменик велике љубави, пропада наочиглед села и парохије.