Неко други је само број, а не људско биће

Потекла је из дубоких националистичких убеђења, како пише професор Черути, посебно у постреволуционарном Мексику. Реч је ту о врсти јединствене луцидности, где се не захтевају појединачни суверенитети и идентитети без јединства региона Наше Америке. Притом, није занемарена димензија антрополошког, културног, етичког, постколонијалног, политичког, у филозофском мишљењу.

Тако и професор Черути-Гулдберг позива на активну и субверзивну улогу у стварности, одважност до лудости, која ствара утопистичку тензију – ситуацију између неподношљиве стварности и жељених идеала.

– Тај напор да сањамо будни стално нам дозвољава да изнова тежимо ономе што нам се чини немогућим. Реч је о томе да треба да стварамо нову стварност, која није ограничена одређеним „правилима игре”. Најбољи пут да то урадимо јесте да пробамо да ризикујемо са креирањем онога што се у почетку заиста чини немогућим. Морамо сами озбиљно да схватимо опште узроке патње људи, због тога што медији намећу некомуникацију. Други је по томе само број, а не људско биће. При томе се уопште не мисли на животињски свет и природу. Мењањем таквог става, и стварност ће бити промењена – објашњава за „Политику” професор Черути-Гулдберг, који предаје на Филозофском факултету Националног аутономног универзитета у Мексику, а истраживач је Центра за Латинску Америку и Карибе. Председник је Мексичког филозофског удружења. У Београду је био је гост Прве летње школе латиноамеричких студија, у организацији Друштва хиспаниста Србије.

У којој мери је историја филозофије у Латинској Америци била повезана са ослобођењем од колонијалне власти, са стварањем новог идентитета, са политичком активношћу, питамо нашег саговорника.

– Развој филозофије у Латинској Америци био је уско повезан са политиком, али не са „политиканством”. Пре са праксом која модификује стварност како би се спојила с њом и тежила да је промени. У колонијално доба, филозофија је била спојена са теологијом и била је у служби теолошких идеја, што ће касније довести до тога да буде оправдана регионална независност. Филозофија и политика су заправо стално биле уједињене у овом региону, иако то јединство није увек било уочљиво у јавности и у медијима. Почетком епохе неолибералног капитализма уочљиво је затварање филозофије у уске академске оквире – каже Черути-Гулдберг, опажајући да је заправо реч о наметању академских „механизама”, што је у ствари филозофско мишљење удаљило од свакодневног живота.

Професор Черути заговара ставове против послушништва и академизма, снажно се залаже за уклањање елитизма из филозофије и враћање филозофије грађанству.

– Иако то не схватамо, ми заправо филозофирамо у свакодневном животу. Важно је продубити аналитичко мишљење, разложити проблем, а онда га посматрати целовито. Треба да се прекине са виђењем филозофа као изолованог појединца. Реч је о активности у дијалогу са друштвом, која пре свега захтева размишљање о друштвеној пракси. Институције које се баве науком и културом у кризи су због тога што губе способност критичког мишљења. На универзитетима га је све мање, као промишљања свакодневне стварности. Управо је то оно што треба да буде оживљено – способност константног постављања питања, критике друштвених појава, па и самокритике. Треба узети у обзир и притиске система у неолибералном капитализму, где не постоји аутентична дебата. Многи интелектуалци не желе да изгубе своје место у академској заједници – сматра професор Черути-Гулдберг.

По речима нашег саговорника, није само левичарска позиција побуна, она је могућа и са перспективе различитих родних заједница: афроамеричке заједнице, религијских и културних скупина, које заправо траже нове путеве признања. Проблеме није довољно промишљати само са становишта одређених друштвених група, као што су студенти или радници, већ и са становишта географских и регионалних особености поднебља.

И после краја Кастрове епохе, пред интелектуалцима Латинске Америке изазов је потрага за новим алтернативама постојећој стварности, како је приметио Черути-Гулдберг, а када је реч о стању у САД, кључна личност Доналд Трамп, по његовом суду је импровизатор...

Виђење Балкана латиноамеричког филозофа чини се далеким, мање познатим, и баш због тога он истиче важност дијалога између наше две културе.