Краве дахћу и под вентилатором од елиса

На сва­ких не­ко­ли­ко ме­та­ра су жу­ти спе­ци­јал­ни бок­со­ви у ко­ји су кра­ве на­у­чи­ле да ста­ве гла­ву ка­ко би кре­ну­ла во­да за по­је­ње. А, оне кад „срк­ну” по­пи­ју 20 ли­та­ра во­де у гу­тља­ју. Та­ко­ђе дуж шта­ле по­ста­вље­но је и не­ко­ли­ко ве­ли­ких ус­прав­них чет­ки, нај­лак­ше их је упо­ре­ди­ти са ро­ти­ра­ју­ћим чет­ка­ма за пра­ње ауто­мо­би­ла, на ко­је се кра­ве на­сло­не и та­да их ак­ти­ви­ра­ју да их че­шка­ју по ле­ђи­ма. 

Под над­стре­шни­цом је при­јат­но, не­ко­ли­ко сте­пе­ни хлад­ни­је не­го у дво­ри­шту, али 200 кра­ва му­за­ра и ову тем­пе­ра­ту­ру је­два из­др­жа­ва. Бра­ни­сла­ва Пан­те­лић, са­вет­ник сто­чар у По­љо­при­вред­ној струч­ној слу­жби ка­же да је за кра­ве гор­њи праг то­ле­ран­ци­је тем­пе­ра­ту­ра од 24 сте­пе­на: „Све пре­ко то­га је за њих то­плот­ни стрес, ка­да оне це­ло­куп­ну енер­ги­ју ула­жу у оп­ста­нак, не је­ду, не пра­ве мле­ко и не­ма ре­про­дук­ци­је.” Уоста­лом, кра­ва је озбиљ­на фа­бри­ка хра­не, за ли­тру мле­ка она мо­ра да по­пи­је че­ти­ри ли­тра во­де, што зна­чи да јој днев­но тре­ба нај­ма­ње 110 ли­та­ра во­де, при че­му њен ор­га­ни­зам 400 ли­та­ра кр­ви „про­пум­па” кроз ви­ме. Она не во­ли ни­шта што ре­ме­ти њен уста­ље­ни ри­там, а са­да­шња тем­пе­ра­тур­на иска­ка­ња су да­ле­ко из­над ње­не гра­ни­це под­но­шљи­во­сти. 

И ови по­да­ци су до­вољ­ни да се са ви­ше по­што­ва­ња од­но­си­мо пре­ма ли­три мле­ка на свом сто­лу, по­го­то­во што је да би се оно про­из­ве­ло уло­жен и огро­ман труд сто­ча­ра. Ми­клош Ба­ла­ша до­бро зна да због ових вру­ћи­на ње­го­ве ле­по не­го­ва­не хол­штајн кра­ве не­ће да­ти 4.500 до 5.000 ли­та­ра мле­ка, што је њи­хов днев­ни про­сек, већ бар из­ме­ђу 10 до 15 од­сто ма­ње. Да би сма­њио ште­ту, сва­ке го­ди­не ула­же у опре­му ко­ја до­при­но­си до­бро­би­ти кра­ва. Рас­пр­ши­ва­чи во­де­не па­ре, вен­ти­ла­то­ри, ро­та­ци­о­не „че­шка­ли­це”, ауто­мат­ско чи­шће­ње по­да шта­ле сва­ких не­ко­ли­ко ча­со­ва, са­мо су део тих ула­га­ња. Сте­о­не ју­ни­це су у по­себ­ном бок­су ко­ји се над­зи­ре ка­ме­ра­ма, а те­лад у тре­ћој шта­ли ко­ју рас­хла­ђу­ју вен­ти­ла­то­ри­ма. И, по­ред све­га, кра­ва­ма је и да­ље те­шко и то­пло и Ми­клош Ба­ла­ша, али и ње­го­ви си­но­ви Та­маш и Ти­ха­мер не из­би­ја­ју из шта­ла. Ту су и ћер­ке Ти­меа и Те­о­до­ра да по­мог­ну ка­да тре­ба. Ипак, гро по­сло­ва је на гла­ви ку­ће Ми­кло­шу ко­ји је јед­но од нај­са­вре­ме­ни­јих по­љо­при­вред­них га­здин­ста­ва ство­рио од пр­вих 20 кра­ва ко­ли­ко је имао 1986. го­ди­не. Да­нас је на ње­го­вом има­њу око 450 го­ве­да, а уз сво­јих 100 хек­та­ра, об­ра­ђу­ју 150 хек­та­ра др­жав­не зе­мље и још то­ли­ко су узе­ли у за­куп од ста­рих до­ма­ћин­ста­ва. То, на­рав­но, има и сво­ју це­ну. Ми­клош уста­је у пет ча­со­ва и над­гле­да му­жу ко­ја тра­је три са­та, и исто то по­но­ви­ће и у ве­чер­њим ча­со­ви­ма. „По овој вру­ћи­ни те­шко је и на­ма, а ка­мо­ли кра­ва­ма. Но­ћас у 23 ча­са је оти­шао ве­те­ри­нар, да­вао је ин­фу­зи­ју кра­ви, не мо­же­мо од­мах да утвр­ди­мо да ли је бо­ле­сна или се пре­гре­ја­ла, и мо­раш стал­но да је над­гле­даш”, при­ча Ми­клош. Раз­го­вор за „По­ли­ти­ку” упра­во пре­ки­да по­зив ве­те­ри­на­ра, са ко­јим се до­го­ва­ра око да­љег не­го­ва­ња кра­ве. 

С дру­ге стра­не, Ми­клош Ба­ла­ша на­во­ди да су тре­нут­но вла­сни­ци кра­ва му­за­ра на ли­три мле­ка у ми­ну­су три ди­на­ра. Мле­ко екс­тра­ква­ли­те­та, а са Ба­ла­ши­не фар­ме са­мо та­кво сти­же у мле­ка­ру, пла­ћа се 35,20 ди­на­ра, али то не по­кри­ва ула­га­ња. „Пре две сед­ми­це Цен­трал­на асо­ци­ја­ци­ја про­из­во­ђа­ча мле­ка Вој­во­ди­не пре­да­ла је зах­тев и ми­ни­стру по­љо­при­вре­де и „Имле­ку” као на­шем нај­ве­ћем от­ку­пљи­ва­чу. Тра­жи­ли смо да нам др­жа­ва ис­пла­ти сва за­о­ста­ла ду­го­ва­ња, да се до­де­ли јед­но­крат­на по­моћ од 10.000 ди­на­ра, да се ко­ри­гу­је от­куп­на це­на мле­ка, уз још не­ко­ли­ко зах­те­ва. Ми смо по­моћ тра­жи­ли ка­ко би­смо до кра­ја ав­гу­ста мо­гли да ку­пи­мо ка­ба­сту хра­ну док још ни­је ско­чи­ла це­на. Су­ша је и из­ве­сно је да не­ће би­ти до­вољ­но хра­не и то ће си­гур­но усло­ви­ти пад про­из­вод­ње од 30 до 40 од­сто”, ка­же Ба­ла­ша. За са­да, ни­ка­кав од­го­вор ни­су до­би­ли.