Ћукове замерке Хоџићу

Требиње – Већ дуже време трају несугласице на релацији начелник општине – требињски имам. Ствари су се додатно закомпликовале низом изјава које је требињски имам Хусеин Хоџић у последње време дао неким федералним медијима у којима тврди да је положај бошњачких повратника у Требињу катастрофалан, за шта криви општинску администрацију на челу са началником Доброславом Ћуком којег је чак у једној изјави назвао „умоболном особом”.

Као реакцију на такав ток ствари, начелник општине се у два наврата обраћао Мостарском муфтијству исламске верске заједнице са захтевом да се за контакте са општином Требиње одреди друга личност, јер то, како тврди начелник Ћук, више не може бити имам Хоџић.

– Општина Требиње нема никаквих проблема са Исламском верском заједницом, али имам Хоџић је друга прича. Он је у последње време веома некоректно и неистинито говорио о Требињу, о локалној администрацији и мени лично и мислим да су те неистине превршиле меру. Понављам и овог пута да су врата Исламској заједници у општини Требиње отворена , али да морају имати другу контакт-особу. Јер, у томе што је говорио имам Хоџић нема никакве истине. Истина је да је амбијент у Требињу сасвим задовољавајући, рекао бих чак и бољи него другде у РС када су у питању повратници и међунационална толеранција – каже први човек општине Требиње.

Из Мостарског муфтијства одговорено је да су и начелник Ћук и имам Хоџић легални и легитимни вршиоци својих функција те да то обојица морају узети у обзир. „Решење треба тражити у дијалогу али без ултиматума с било које стране”, стоји у допису мостарског муфтије. Занимљиво је да се о требињском имаму и његовој „кампањи” не изражавају похвално ни у удружењу које окупља бошњачке повратнике. „Стално нам стижу позиви од Бошњака из дијаспоре који су због његових изјава о тешком стању у Требињу забринути, и морамо да их разуверимо да ствари не стоје тако”, каже председник Удружења повратника Фуад Сердаревић, који је уједно и одборник СДА у Скупштини општине Требиње.

„Никоме не треба доливање уља на ватру. Инцидената у Требињу је било, али сада је ситуација добра и нема потребе да се тако застрашује народ”, тврди Сердаревић који се у Требиње вратио пре осам година.

А шта на све ово каже имам Хусеин Хоџић? Тврди да је део спорних текстова у којима је објављен његов „ последњи крик за спас Бошњака у Требињу” у ствари произвољна интерпретација новинара, али да неспорно проблеми постоје. „Узрок свих мојих оглашавања је неравноправан однос према Исламској верској заједници у Требињу и источној Херцеговини. Траже нам се таксе које не плаћа СПЦ, не враћа нам се одузета имовина и некретнине, наши захтеви увек се игноришу. Уследиле су изјаве, коментари. Ја нисам за то да такво стање траје. Увек сам спреман да опет разговарамо и тражимо компромис, али равноправно”, каже имам Хоџић.

Како се процењује у Требињу стално живи око 350 бошњачких повратника, махом старијих људи, док је већина током рата напустила град одселивши углавном у скандинавске земље. На подручју града, након рата обновљене су две џамије, а до лета би требало да буде обновљена још једна у приградском насељу Петрово поље.