Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Пшеничица, ситно сјеме” за Јанкову победу

Врхунско свирање трубача из Земуна, награда за најбољи оркестар Бојану Крстићу из Владичиног Хана, за изворно свирање Ивану Ђенадићу из Акмаџића
„Пшеничица, ситно сјеме” за Јанкову победу
Сла­вље­нич­ка му­зи­ка: Кр­стић и Јо­ва­но­вић по­сле про­гла­ше­ња по­бед­ни­ка (Фо­то Г. Ота­ше­вић)

Гу­ча – Пр­ва тру­ба 57. Дра­га­чев­ског са­бо­ра тру­ба­ча је­сте Јан­ко Јо­ва­но­вић (25) из Зе­му­на, ко­ји се ов­де так­ми­чио пред­во­де­ћи ор­ке­стар Љу­би­во­ја Ди­ко­ви­ћа из По­же­ге, јер су и Јан­ко­ви ко­ре­ни из обли­жњег Ка­ра­на. Он је, ин­стру­мен­тал­но, из­вео на­род­ну пе­сму „Пше­ни­чи­це, сит­но сје­ме” ко­ја је тру­ба­чи­ма нај­те­жа по­сто­је­ћа, због ра­спо­на од три ок­та­ве. На ви­нил пло­чу, дав­них да­на, сни­ми­ли су је, из­во­де­ћи сев­да­лин­ке, Зе­хра Де­о­вић и Зе­ке­ри­јах Ђе­зић.

Пр­ви се усу­дио да је про­ву­че кроз тру­бу и по­бе­дио је на Са­бо­ру пре две де­це­ни­је Све­то­зар Ла­зо­вић Гон­го из Је­же­ви­це, та­ко­ђе код По­же­ге, а за­тим је исту ари­ју вр­хун­ски од­сви­рао умет­ник с ап­со­лут­ним слу­хом, Бо­бан Мар­ко­вић из Вла­ди­чи­ног Ха­на.

Ка­ко сте уве­жба­ли ту пе­сму, пи­та­мо Јан­ка Јо­ва­но­ви­ћа, ми­нут по­сле по­бе­де, иза ве­ли­ке по­зор­ни­це у Гу­чи.

– Те­шко, мно­го те­шко – ре­че срећ­ни мо­мак.

Он је, при­де, до­био и пр­ву на­гра­ду струч­ног жи­ри­ја за нај­бо­ље од­сви­ра­но ко­ло („На­род­но ко­ло”) и ћут­ке је при­мио обе од­лу­ке, као да не ве­ру­је да се све то до­га­ђа баш ње­му.

Нај­бо­љи ор­ке­стар 57. Са­бо­ра је ка­пе­ла ко­ју пред­во­ди Бо­јан Кр­стић из Вла­ди­чи­ног Ха­на, нај­бо­љи ба­си­ста је Или­ја Ђе­на­дић из ор­ке­стра Ива­на Ђе­на­ди­ћа (Ак­ма­чи­ћи), те­но­ри­ста Дра­ган Јев­тић (ор­ке­стар Јан­ка Јо­ва­но­вић и Љу­би­во­ја Ди­ко­ви­ћа) а буб­њар Сла­ви­ша Ста­мен­ко­вић (ор­ке­стар Вла­ди­ми­ра Ива­но­ви­ћа, За­гу­жа­ње код Сур­ду­ли­це). Жи­ри је на­гра­ду за нај­и­звор­ни­је му­зи­ци­ра­ње до­де­лио ор­ке­стру Ива­на Ђе­на­ди­ћа.

Ка­ко иде пше­ни­чи­ца? Ко не­ма вре­ме­на да се­ди у ка­фа­ни или, још бо­ље, под ша­тром, не­ка за­ми­сли му­зи­ку на ове ре­чи: „Пше­ни­чи­це, сит­но сје­ме, ах мој дра­ги, слат­ко име. От­ка­да се ми гле­да­смо још се ни­смо по­љу­би­ли, ја бих те­бе по­љу­би­ла кад би мај­ка до­зво­ли­ла”.

Све то да­нас, уко­рак за оби­ча­ји­ма но­вог до­ба, иде не­што бр­же, без до­зво­ле.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.