Жртве могу да траже одштету пред судом за ОВК

Хаг - Жртве ратних злочина на Косову моћи ће да учествују у суђењима пред судом за злочине ОВК у Хагу и да траже одштету, предвиђено је судским Правилником о поступку и доказима. По Правилнику, ако страдање жртава буде потврђено пресудом, суд може наложити осуђенима да им надокнаде штету коју судије одреде.

Одлуку да осуђеног обавеже да исплати одштету, суд може донети на захтев правних заступника жртава или на сопствену иницијативу. Пре него што одреде висину одштете, судије могу консултовати вештаке. Алтернативно, суд може упутити жртве да, на основу пресуде, затраже одштету у грађанској парници пред „домаћим”, односно косовским, али и судовима у „трећим земљама”.

По Правилнику, свака особа коју коначна пресуда буде идентификовала као жртву моћи ће да, на основу те пресуде, „ужива своја права по националним и другим релеватним законима”, а у складу са косовским законом о специјалном суду.

Ради покретања грађанске парнице, суд за злочине ОВК ће „трећим земљама” или самим жртвама доставити оверену копију своје пресуде на основу које жртва тражи одштету. Косовски закон, којим је суд у Хагу основан, изричито предвиђа да пресуда може бити упућена „компетентним властима било које државе” ради грађанске парнице за надокнаду штете коју покрену жртве.

У парницама пред „домаћим судовима”, пресуде суда за злочине ОВК биће „коначне и обавезујуће што се тиче кривичне одговорности осуђеног за штету које су жртве претрпеле”, наглашено је у Правилнику. Правилником о поступку и доказима суда за злочине ОВК предвиђено је да жртве могу учествовати у процесима као трећа страна, уз одбрану и оптужбу.

За учешће у суђењу, жртве ће моћи да се пријаве одмах пошто судија потврди оптужницу коју је предложило тужилаштво. „Особа која тврди да је жртва злочина наведеног у оптужници може поднети пријаву... за учешће у процесу, прецизирајући на који је начин он(а) жртва и наводећи место и датум наводног злочина”, пише у Правилнику.

Пријаве ће размотрити посебна судска Канцеларија за учешће жртава. Уз препоруку да ли су прихватљиве, Канцеларија ће те пријаве, потом, подносити расправном већу. Такође, пријаве ће, као поверљив документ, у том тренутку добити главне стране у поступку - одбрана и оптужба. Оне се могу изјаснити о правним основама у вези са прихватљивошћу пријава жртава за учешће на суђењу.

При одлучивању о прихватљивости пријава жртава, судије ће у обзир узети „да ли је подносилац приложио доказе да је претрпео штету која је директна последица злочина из оптужнице”, предвиђа Правилник. Расправно веће ће пре почетка суђења образложеном одлуком одобрити или одбити захтев жртава за учешће у процесу.

Жртве којима буде одобрено учешче на суђењу заступаће адвокати са посебне судске листе. Особе којима захтев за учешће буде одбијен, моћи ће да на ту одлуку уложе жалбу.

Током процеса, судије ће жртве, ако их буде више, моћи да поделе у више група, од којих ће свака имати посебног адвоката. Правни заступник жртава ће, по Правилнику суда за злочине ОВК, имати право да држи уводну и завршну реч и да учествује у поступку, ако то расправно вече буде сматрало неопходним како би се „обезбедио лични интерес и права жртава”. Адвокат жртава моћи ће да улаже поднеске и испитује сведоке.

Уколико сматра да нису изведени сви докази о страдању жртава, њихов правни заступник може затражити да, уз дозволу судије, те доказе сам поднесе или да позове своје сведоке. Како је званично најављено, суд за злочине ОВК ће „водити судске поступке о наводима који проистичу из Извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе... од 7. јануара 2011, а у којем се износе наводи о тешким прекограничним и међународним кривичним делима”.

У том извештају, специјални известилац Савета Европе Дик Марти писао је о злочинима ОВК над отетим Србима на Косову и у Албанији и изнео сумње да су некима од њих у Албанији вађени органи којима је касније трговано.

Наводе из Мартијевог извештаја истраживала је, пре формирања суда, специјална радна група ЕУ коју је предводио амерички правник Клинт Вилијамсон. Пре одласка са те дужности, Вилијамсон је потврдио да је пронашао доказе за неке од тврдњи изложених у Мартијевом извештају. За главног тужиоца суда за злочине ОВК затим је именован Дејвид Швендиман, такође Американац. За председницу суда изабрана је бугарска правница Екатерина Трендафилова. (Бета)