Табаковић: ЈП Морган тргује динарским обвезницама

Банка ЈП Морган уврстила је динарске обвезнице на листу хартија од вредности којима ће трговати, а и сама је у августу купила динарске хартије, саопштила је данас гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.

„Од јуче је ЈП Морган уврстила динарску хартију на листу оних којима ће трговати препоручујући је инвеститорима, а сами су први пут 11. авгиста ове године били купци наше динарске хартије”, рекла је Табаковић на конференцији за новинаре на којој је представљен августовски Извештај НБС о инфлацији.

То, према њеним речима, сликовито говори да се сав труд и рад НБС у претходних пет година ефектуирао у резултатима, које ће грађани осећати сваког дана све више и више.  (Танјуг)

Табаковић: Очуваћемо ценовну и финансијску стабилност и убудуће

Народна банка Србије ће користити све расположиве инструменте да постигнуту ценовну и финансијску стабилност очува у наредном периоду, као што је то чинила у минулих пет година и да допринесе привредном расту и очувању стандарда становништва, поручила је данас гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

Табаковић се, на презентацији августовског Извештаја о инфлацији у Народној банци Србије, у кратким цртама осврнула на резултате централне банке остварене у протеклих пет година, истичући да је инфлација у том периоду остала ниска, стабилна и предвидива.

„По оствареној стабилности цена Србија је сада упоредива с другим европским земљама - од почетка ове године инфлација се креће у границама новог, нижег циља, и у јулу износи 3,2 одсто међугодишње”, рекла је Табаковић.

Подсетила је да су камате на кредите привреди, становништву, и на задуживање државе знатно снижене, што је допринело већем расположивом дохотку, расту кредитне и економске активности и успешнијој фискалној консолидацији.

„Каматне стопе на нове динарске кредите привреди и становништву смањене су током претходне четири године за преко 10 процентних поена”, навела је гувернер, прецизирајући да су камате на евроиндексиране кредите оборене за 3,5 процентних поена за привреду и за 3,8 процентних поена за становништво.

Каматне стопе на динарске државне хартије су смањене за преко 7,0 процентних поена, у зависности од рочности.

Битно ниже каматне стопе, убрзање економске активности и опоравак тржишта рада, како је додала, утицали су на раст тражње за кредитима, при чему је само ове године међугодишњи раст кредита убрзан достижући у јуну 4,5 процената, а кад се искључе ефекти отписа проблематичних кредита, онда је тај раст чак 6,7 процената.

Табаковић је међу значајне резултате НБС у протеклих пет година сврстала и очување стабилности курса динара, чему су допринеле правовремене интервенције централне банке на међубанкарском девизном тржишту.

„У последњих пет година, закључно с јулом, интервенцијама на девизном тржишту укупно је нето продато 765 милиона евра, уз номиналну депрецијацију динара према евру од 1,5 одсто. То је осетно мање од 5,7 милијарди евра нето продаје у пет година пре тога, када је номинална депрецијација динара износила 33,2 процента”, истакла је гувернер.

Бруто девизне резерве земље су, како је додала, одржане на адекватном нивоу, док су у нето износу повећане са 6,6 милијарди евра крајем 2012. на 8,4 милијарде евра на крају 2016. године.

Табаковић је предочила да се поверење у динар постепено враћа, о чему сведочи податак да је учешће динарских кредита код становништва повећано са 35 посто крајем 2012. године на садашњих готово 50 посто, а истовремено је порасло и учешће динарских депозита у укупним депозитима са испод 20 процената на око 30 одсто.

Према њеним речима, очување ценовне и финансијске стабилности одразило се и на побољшање кредитног рејтинга земље, на боље место Србије на Дуинг бизнис листи, као и на раст страних директних инвестиција, који је у претходне две године износио по 5,5 одсто бруто домаћег производа и био више него довољан да покрије дефицит текућег рачуна платног биланса.

Економиста и члан Савета гувернера Стојан Стаменковић, који је присуствовао презентацији извештаја о инфлацији у НБС, оценио је да пад у грађевинском сектору од пет одсто у другом кварталу и слабији раст инвестиција за 1,3 одсто могу негативно да утичу на пројектовани раст БДП-а од 3,0 процента у 2017.години.

Он је рекао да за БДП нису важне инвестиције за лепоту живота, и оне које се најављују, већ оне које ће утицати на привреди раст.

Гувернер НБС Јоргованка Табаковиће је на то одговорила да се не ради о инвестицијама за лепоту живота већ да град буде уредан и да буде туристички атрактиван, јер раст туризма утиче и на бруто домаћи производ. (Танјуг)