Политичка трговина око пељешког моста

Уобичајена политика да се у Загребу ретко удостоје саслушати чак и бесне изливе Сарајева или Бањалуке додатно је заголицала званичнике у Сарајеву. После необазирања на противљење БиХ око изградње моста између копна и Пељешца, Хрвати наставак радова најављују без одлагања, уз „џентлменску” понуду како ће „суседима појаснити све што треба”.

Да је таква политика наљутила један део Сарајева могло би се можда претпоставити и по томе што се однедавно проблематизује и коришћење воде из Бушког језера. На то је пре неки дан у тексту указао портал „Кликс”. Тај портал тврди да ни за експлоатацију воде из највећег вештачког језера у Европи, које се налази у БиХ, нема међудржавног споразума две земље, већ је Загреб за ту работу и потребе своје хидроелектране раније прибавио дозволу – Херцег-Босне.

Пељешки мост би код Неума требало да увеже Хрватску – која је у том делу територијално испрекидана – али тако што ће њиме делимично затворити залив код Неума. То је допринело прижељкивању контрауступака из Загреба и могућем договору у ширем пакету, иако хрватски премијер Андреј Пленковић самоуверено тврди да „техничке карактеристике моста омогућавају нешкодљив пролаз свим врстама пловила која би могла ићи према мору”, супротно оном чега се највише прибојавају у Сарајеву.

А као могуће узвратне услуге у политичкој чаршији помиње се кориговање вишегодишњег необазирања Загреба на питање сагласности за изградњу веома важног моста на Сави, под, како су то видели у Бањалуци, неверодостојним изговорима. Реч је о најфреквентнијем граничном прелазу у БиХ.

Прижељкује се и промена нехајног става Хрватске према озбиљним страховима због непоколебљивости Загреба да нуклеарни отпад ускладишти у Двору, на самој граници са БиХ. То је у панику отерало десетак општина у оба ентитета, у чијим су парламентима усвојене декларације противљења таквим намерама суседне земље. Сва ова негодовања досад су у Загребу остала нечујна.

Раскорак у БиХ да се запазити и по ставу Драгана Човића, хрватског члана Председништва БиХ, који за ХРТ тврди како „проблематизовање тог пројекта није званични став БиХ”. Али, Радио-телевизија РС примећује да документ Председништва БиХ из 2007. године, после којег на ту тему ништа није усвајано, уистину јесте показао да сагласности БиХ за изградњу моста – нема све док се не утврди питање границе.

Додуше, без обзира на то што се као опција помињала и међународна арбитража, неки преговори новијег датума вођени о овој теми на нижим нивоима између две земље чини се да наводе на помисао да би се у Сарајеву можда и могли сагласити са изградњом тог моста. Јер, комисија две земље је пронашла како су испуњени сви ранији технички захтеви око моста које је испоставила БиХ. У таквом ставу комисије Драган Човић препознао је да је „дата сагласност БиХ за изградњу моста”, иако комисијски извештај никад није верификован у Савету министара БиХ или Председништву БиХ.

„Где је Човић видео сагласност ако Председништво БиХ од 2007. није мењало јасан став да нема подршке”, пита се и Радио-телевизија РС.

У Човићевој уверености у то како БиХ подржава изградњу моста до Пељешца, Бакир Изетбеговић, његов бошњачки колега, прочитао је „заступање интереса Хрватске”, али и „рушење суверенитета БиХ”. Он каже: „Ваља утврдити границу. Ваља утврдити коридор или пловни пут БиХ који нас спаја с међународним водама, и након тога елементе моста.”

Хрватској сугерише да би јој се више исплатила градња тунела. Али, Хрватска је од ЕУ већ обезбедила део новца потребног за изградњу моста, то јест 375 милиона евра.

Бањалука се о овоме досад није сасвим отворено изјаснила, мада се Младен Иванић, члан Председништва БиХ из РС, сетио у проблематику увући и изградњу моста на Сави. Опозиција у Сарајеву је, по свему судећи, веома одлучна у противљењу изградњи моста преко колена, а „Независне” су недавно упозориле и на то да парламентарци БиХ заправо о целом послу ништа и не знају. И Изетбеговић најављује да ће овог пута подржати опозицију.