Politička trgovina oko pelješkog mosta

Uobičajena politika da se u Zagrebu retko udostoje saslušati čak i besne izlive Sarajeva ili Banjaluke dodatno je zagolicala zvaničnike u Sarajevu. Posle neobaziranja na protivljenje BiH oko izgradnje mosta između kopna i Pelješca, Hrvati nastavak radova najavljuju bez odlaganja, uz „džentlmensku” ponudu kako će „susedima pojasniti sve što treba”.

Da je takva politika naljutila jedan deo Sarajeva moglo bi se možda pretpostaviti i po tome što se odnedavno problematizuje i korišćenje vode iz Buškog jezera. Na to je pre neki dan u tekstu ukazao portal „Kliks”. Taj portal tvrdi da ni za eksploataciju vode iz najvećeg veštačkog jezera u Evropi, koje se nalazi u BiH, nema međudržavnog sporazuma dve zemlje, već je Zagreb za tu rabotu i potrebe svoje hidroelektrane ranije pribavio dozvolu – Herceg-Bosne.

Pelješki most bi kod Neuma trebalo da uveže Hrvatsku – koja je u tom delu teritorijalno isprekidana – ali tako što će njime delimično zatvoriti zaliv kod Neuma. To je doprinelo priželjkivanju kontraustupaka iz Zagreba i mogućem dogovoru u širem paketu, iako hrvatski premijer Andrej Plenković samouvereno tvrdi da „tehničke karakteristike mosta omogućavaju neškodljiv prolaz svim vrstama plovila koja bi mogla ići prema moru”, suprotno onom čega se najviše pribojavaju u Sarajevu.

A kao moguće uzvratne usluge u političkoj čaršiji pominje se korigovanje višegodišnjeg neobaziranja Zagreba na pitanje saglasnosti za izgradnju veoma važnog mosta na Savi, pod, kako su to videli u Banjaluci, neverodostojnim izgovorima. Reč je o najfrekventnijem graničnom prelazu u BiH.

Priželjkuje se i promena nehajnog stava Hrvatske prema ozbiljnim strahovima zbog nepokolebljivosti Zagreba da nuklearni otpad uskladišti u Dvoru, na samoj granici sa BiH. To je u paniku oteralo desetak opština u oba entiteta, u čijim su parlamentima usvojene deklaracije protivljenja takvim namerama susedne zemlje. Sva ova negodovanja dosad su u Zagrebu ostala nečujna.

Raskorak u BiH da se zapaziti i po stavu Dragana Čovića, hrvatskog člana Predsedništva BiH, koji za HRT tvrdi kako „problematizovanje tog projekta nije zvanični stav BiH”. Ali, Radio-televizija RS primećuje da dokument Predsedništva BiH iz 2007. godine, posle kojeg na tu temu ništa nije usvajano, uistinu jeste pokazao da saglasnosti BiH za izgradnju mosta – nema sve dok se ne utvrdi pitanje granice.

Doduše, bez obzira na to što se kao opcija pominjala i međunarodna arbitraža, neki pregovori novijeg datuma vođeni o ovoj temi na nižim nivoima između dve zemlje čini se da navode na pomisao da bi se u Sarajevu možda i mogli saglasiti sa izgradnjom tog mosta. Jer, komisija dve zemlje je pronašla kako su ispunjeni svi raniji tehnički zahtevi oko mosta koje je ispostavila BiH. U takvom stavu komisije Dragan Čović prepoznao je da je „data saglasnost BiH za izgradnju mosta”, iako komisijski izveštaj nikad nije verifikovan u Savetu ministara BiH ili Predsedništvu BiH.

„Gde je Čović video saglasnost ako Predsedništvo BiH od 2007. nije menjalo jasan stav da nema podrške”, pita se i Radio-televizija RS.

U Čovićevoj uverenosti u to kako BiH podržava izgradnju mosta do Pelješca, Bakir Izetbegović, njegov bošnjački kolega, pročitao je „zastupanje interesa Hrvatske”, ali i „rušenje suvereniteta BiH”. On kaže: „Valja utvrditi granicu. Valja utvrditi koridor ili plovni put BiH koji nas spaja s međunarodnim vodama, i nakon toga elemente mosta.”

Hrvatskoj sugeriše da bi joj se više isplatila gradnja tunela. Ali, Hrvatska je od EU već obezbedila deo novca potrebnog za izgradnju mosta, to jest 375 miliona evra.

Banjaluka se o ovome dosad nije sasvim otvoreno izjasnila, mada se Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH iz RS, setio u problematiku uvući i izgradnju mosta na Savi. Opozicija u Sarajevu je, po svemu sudeći, veoma odlučna u protivljenju izgradnji mosta preko kolena, a „Nezavisne” su nedavno upozorile i na to da parlamentarci BiH zapravo o celom poslu ništa i ne znaju. I Izetbegović najavljuje da će ovog puta podržati opoziciju.