Брисел је пао на испиту из самоодбране

Шта је ваш предлог?

Ми смо понудили решење у три тачке. Прво је потребно обезбедити већу пажњу спољним границама ЕУ. Потом, обезбедити подршку земљама из којих мигранти долазе и, треће, обезбедити пунктове на границама ЕУ, јер ту треба да контролишемо миграције а не у ЕУ.

Какав би савет Мађарска могла да да Србији поводом балансирања између европских интеграција и националног суверенитета у овој „нереформисаној” Европи?

По мом мишљењу, српска страна треба да настави да води досадашњу рационалну зрелу политику. Што значи да Београд, по питању поступања у вези са мигрантском ситуацијом, у највећој могућој мери треба да се консултује са Бриселом и државама чланицама ЕУ, али треба да узме у обзир своје интересе и безбедност својих грађана.

У Србији се с посебном пажњом прате акције против Џорџа Сороса у Мађарској. Шта у суштини Мађарска замера свом америчком сународнику?

Постоји Соросов план о томе како претњама навести државе да примају мигранте. У Европи желе да казне оне који не желе да примају илегалне мигранте. За разлику од тога, мађарска влада жели да однесе помоћ тамо где се проблем догодио, а не да овде доводи масу илегалних миграната. Према нашем мишљењу, лоша политика је звати још више људи да дођу у ЕУ, не смеју се подстицати људи, којих у околини Европе има око 30 до 35 милиона, да крену ка Европи. Уместо тога, треба помоћи оним државама које се већ брину о избеглицама.

Како конкретно изгледају те Соросове акције?

Мрежа Џорџа Сороса непрекидно напада Мађарску и путем разних канала подржава настањивање миграната у Европи. После помпезног пријема Џорџа Сороса у Бриселу, на интересантан начин су све европске институције наставиле притисак на Мађарску и централноевропске државе да примају илегалне мигранте. Соросов план је, међутим, супротан интересима Мађарске, зато је потпуно свеједно какав притисак желе да врше на нас, какве ће извештаје прихватити Европски парламент, јер мађарска влада узима у обзир искључиво безбедност Мађарске и њених грађана.

Може ли мађарски потпис на уговору о продужењу „Турског тока” преко мађарске територије да изазове нове проблеме из ЕУ?

Мађарска је заинтересована да диверсификује своје изворе енергије. Зато је и подржавала пројекат „Јужни ток”, а после његове пропасти тражила је друга решења. Реализација „Турског тока” је веома важан енергетски циљ за нас. Уколико Европска комисија има примедбе на кораке неких земаља чланица ЕУ, она на одређен начин и у догледно време указује на то. Уколико дође до тога, Будимпешта ће о томе преговарати са Бриселом, како би се ситуација решила.

С обзиром на проблеме које може да има са Бриселом, Мађарска храбро наступа поводом „Јужног тока”.

Није само Мађарска храбра у вези са „Јужним током”, него и Србија. Имамо заједнички интерес што се тиче „Јужног тока”, јер и Мађарска и Србија добијају гас од Русије преко Украјине и тренутно не знамо шта ће бити с тим гасоводом после 2019. године. Мађарска је радила много да нађе најбоље решење за диверсификацију природног гаса. Ми смо изградили интерконекторе са Румунијом, Словачком и Хрватском и, наравно, наш интерес је да имамо више могућности за диверсификацију гаса из више земаља. Али нам нико није говорио о томе како можемо да добијемо природни гас из неке друге земље а не Русије.

Шта мислите о томе што Пољска купује течни гас из САД?

Пољска, као водећа међу земљама централне Европе, традиционално је један од најважнијих савезника Мађарске. Моја држава је заинтересована да Пољска има стабилно и сигурно снабдевање енергијом, а појава течног гаса у пољском снабдевању може само да допринесе јачању енергетске сигурности те земље.

Ипак је цена различита?

Наравно, чини ми се да је течни гас мало скупљи него природни, али тренутно ни Пољска нема другу могућност него да добија гас из Русије. Значи да треба да обрати већу пажњу на диверсификацију природних ресурса.

Имате проблем са ЕУ и у вези са високим образовањем, где је у први план избио Соросов универзитет. Хоћете ли наћи решење?

Морамо да нађемо решење и за ово питање. У Мађарској не постоји само Соросов универзитет као инострани, него имамо енглески, амерички, немачки, све скупа њих 28. Искрено речено, само је Соросов универзитет изражавао протест против овог закона. Занимљиво је да се ниједан други инострани универзитет који послује у Будимпешти није јавио нашој влади да то за њега представља проблем. Али ја сам сигуран, као и у другим темама, да је наша влада спремна да преговара.

Морамо одбранити Европу од најозбиљније претње

„Одговор на изазов миграције није да милионе илегалних миграната пустимо без контроле и мимо важећих шенгенских правила. Поред тога што озбиљно оптерећује систем социјалне заштите у одређеним земљама, то представља и огроман безбедносни ризик. Западна Европа је на својој кожи осетила непосредне и негативне последице илегалних имиграција по своју безбедност и стабилност. После терористичког напада у Паризу 2015. године, у Европи је изведено још 15 великих терористичких напада, у којима је погинуло 315 људи и око хиљаду их је повређено. Крајње је време да се европске институције у Бриселу коначно позабаве стварним питањима, да се суоче са стварним проблемима и да на тај начин почну да решавају и претњу од тероризма. Треба учинити све да одбранимо Европу од нове и до сада најозбиљније претње. Досадашња искуства показују да су покушаји за интеграцију у западне земље неуспешни, а сам процес генерише корените промене у култури одређене земље”, каже амбасадор Пинтер.