Brisel je pao na ispitu iz samoodbrane

Šta je vaš predlog?

Mi smo ponudili rešenje u tri tačke. Prvo je potrebno obezbediti veću pažnju spoljnim granicama EU. Potom, obezbediti podršku zemljama iz kojih migranti dolaze i, treće, obezbediti punktove na granicama EU, jer tu treba da kontrolišemo migracije a ne u EU.

Kakav bi savet Mađarska mogla da da Srbiji povodom balansiranja između evropskih integracija i nacionalnog suvereniteta u ovoj „nereformisanoj” Evropi?

Po mom mišljenju, srpska strana treba da nastavi da vodi dosadašnju racionalnu zrelu politiku. Što znači da Beograd, po pitanju postupanja u vezi sa migrantskom situacijom, u najvećoj mogućoj meri treba da se konsultuje sa Briselom i državama članicama EU, ali treba da uzme u obzir svoje interese i bezbednost svojih građana.

U Srbiji se s posebnom pažnjom prate akcije protiv Džordža Sorosa u Mađarskoj. Šta u suštini Mađarska zamera svom američkom sunarodniku?

Postoji Sorosov plan o tome kako pretnjama navesti države da primaju migrante. U Evropi žele da kazne one koji ne žele da primaju ilegalne migrante. Za razliku od toga, mađarska vlada želi da odnese pomoć tamo gde se problem dogodio, a ne da ovde dovodi masu ilegalnih migranata. Prema našem mišljenju, loša politika je zvati još više ljudi da dođu u EU, ne smeju se podsticati ljudi, kojih u okolini Evrope ima oko 30 do 35 miliona, da krenu ka Evropi. Umesto toga, treba pomoći onim državama koje se već brinu o izbeglicama.

Kako konkretno izgledaju te Sorosove akcije?

Mreža Džordža Sorosa neprekidno napada Mađarsku i putem raznih kanala podržava nastanjivanje migranata u Evropi. Posle pompeznog prijema Džordža Sorosa u Briselu, na interesantan način su sve evropske institucije nastavile pritisak na Mađarsku i centralnoevropske države da primaju ilegalne migrante. Sorosov plan je, međutim, suprotan interesima Mađarske, zato je potpuno svejedno kakav pritisak žele da vrše na nas, kakve će izveštaje prihvatiti Evropski parlament, jer mađarska vlada uzima u obzir isključivo bezbednost Mađarske i njenih građana.

Može li mađarski potpis na ugovoru o produženju „Turskog toka” preko mađarske teritorije da izazove nove probleme iz EU?

Mađarska je zainteresovana da diversifikuje svoje izvore energije. Zato je i podržavala projekat „Južni tok”, a posle njegove propasti tražila je druga rešenja. Realizacija „Turskog toka” je veoma važan energetski cilj za nas. Ukoliko Evropska komisija ima primedbe na korake nekih zemalja članica EU, ona na određen način i u dogledno vreme ukazuje na to. Ukoliko dođe do toga, Budimpešta će o tome pregovarati sa Briselom, kako bi se situacija rešila.

S obzirom na probleme koje može da ima sa Briselom, Mađarska hrabro nastupa povodom „Južnog toka”.

Nije samo Mađarska hrabra u vezi sa „Južnim tokom”, nego i Srbija. Imamo zajednički interes što se tiče „Južnog toka”, jer i Mađarska i Srbija dobijaju gas od Rusije preko Ukrajine i trenutno ne znamo šta će biti s tim gasovodom posle 2019. godine. Mađarska je radila mnogo da nađe najbolje rešenje za diversifikaciju prirodnog gasa. Mi smo izgradili interkonektore sa Rumunijom, Slovačkom i Hrvatskom i, naravno, naš interes je da imamo više mogućnosti za diversifikaciju gasa iz više zemalja. Ali nam niko nije govorio o tome kako možemo da dobijemo prirodni gas iz neke druge zemlje a ne Rusije.

Šta mislite o tome što Poljska kupuje tečni gas iz SAD?

Poljska, kao vodeća među zemljama centralne Evrope, tradicionalno je jedan od najvažnijih saveznika Mađarske. Moja država je zainteresovana da Poljska ima stabilno i sigurno snabdevanje energijom, a pojava tečnog gasa u poljskom snabdevanju može samo da doprinese jačanju energetske sigurnosti te zemlje.

Ipak je cena različita?

Naravno, čini mi se da je tečni gas malo skuplji nego prirodni, ali trenutno ni Poljska nema drugu mogućnost nego da dobija gas iz Rusije. Znači da treba da obrati veću pažnju na diversifikaciju prirodnih resursa.

Imate problem sa EU i u vezi sa visokim obrazovanjem, gde je u prvi plan izbio Sorosov univerzitet. Hoćete li naći rešenje?

Moramo da nađemo rešenje i za ovo pitanje. U Mađarskoj ne postoji samo Sorosov univerzitet kao inostrani, nego imamo engleski, američki, nemački, sve skupa njih 28. Iskreno rečeno, samo je Sorosov univerzitet izražavao protest protiv ovog zakona. Zanimljivo je da se nijedan drugi inostrani univerzitet koji posluje u Budimpešti nije javio našoj vladi da to za njega predstavlja problem. Ali ja sam siguran, kao i u drugim temama, da je naša vlada spremna da pregovara.

Moramo odbraniti Evropu od najozbiljnije pretnje

„Odgovor na izazov migracije nije da milione ilegalnih migranata pustimo bez kontrole i mimo važećih šengenskih pravila. Pored toga što ozbiljno opterećuje sistem socijalne zaštite u određenim zemljama, to predstavlja i ogroman bezbednosni rizik. Zapadna Evropa je na svojoj koži osetila neposredne i negativne posledice ilegalnih imigracija po svoju bezbednost i stabilnost. Posle terorističkog napada u Parizu 2015. godine, u Evropi je izvedeno još 15 velikih terorističkih napada, u kojima je poginulo 315 ljudi i oko hiljadu ih je povređeno. Krajnje je vreme da se evropske institucije u Briselu konačno pozabave stvarnim pitanjima, da se suoče sa stvarnim problemima i da na taj način počnu da rešavaju i pretnju od terorizma. Treba učiniti sve da odbranimo Evropu od nove i do sada najozbiljnije pretnje. Dosadašnja iskustva pokazuju da su pokušaji za integraciju u zapadne zemlje neuspešni, a sam proces generiše korenite promene u kulturi određene zemlje”, kaže ambasador Pinter.