Школујемо дипломате без познавања протокола

Управо зато је Ненад Васић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, покренуо иницијативу да се на београдском Факултету политичких наука уведе посебан предмет који би се бавио овом тематиком. У разговору за „Политику”, он износи став да би, штавише, и Дипломатску академију МСП-а требало, по узору на факултет, отворити за све заинтересоване полазнике, од чега би и држава имала користи јер не би морала да доучава кадрове.

Тренутна пракса, према његовим речима, подразумева да се дипломатски службеници примају на јавним конкурсима МСП-а, на које се најчешће јављају свршени студенти Факултета политичких наука, али и Правног, Економског, Филозофског, Филолошког...

„Будући да то што је неки кандидат изабран не подразумева да је нужно потпуно компетентан за дипломатски посао, следи његово усавршавање на Дипломатској академији, коју самим тим могу да похађају само они који су прошли конкурс. Ако би МСП отворио своју академију за све заинтересоване, њени полазници би благовремено стекли релевантна знања, а држава би добила професионални, едукован кадар који не би морала накнадно да доучава и истовремено би приходовала од школарина и других дажбина”, образлаже Васић.

Ако и не остану у дипломатској служби или секторима за протокол при државним институцијама као што су МСП, Председништво и Влада Србије, свршени студенти би са познавањем дипломатских правила могли да нађу посао у привреди. Многе компаније, наиме, како објашњава Васић, упошљавају стручњаке за протокол.

„Они су им потребни зато што нема ниједног важнијег догађаја или прославе у некој амбасади а да при том нису позвани људи и из привреде. Многи од привредника, међутим, не знају како тамо да приђу, да се поздраве, да се понашају, треба ли да први пруже руку, да ли њихови брачни партнери треба да иду испред или иза њих... И онда се, због непознавања протокола, представе у лошем светлу. Такође, представници великих компанија често иду с државним делегацијама или сами у пословне посете другим земљама. Ако том приликом не покажу познавање протоколарних специфичности, могу да доведу у питање чак и успешност подухвата због којих су дошли у другу државу”, објашњава Васић.

У свету, додаје он, постоје различити модели за школовање дипломата, па и стручњака за протокол. Осим универзитета, у неким државама том врстом едукације се баве и институти, па и приватне компаније. Наш саговорник је, на пример, похађао курс у организацији шпанског института „Еуропео кампус стела”. Реч је о течају који је у болоњском систему и носи међународно признате ЕСПБ бодове, а има и лиценце УН и ЕУ. То значи да се са сертификатом овог курса стиче право организације дипломатског протокола на било којој позицији у те две организације.

Свети Сава као дипломата

Појам „протокол” води порекло од грчких речи које значе „први” и „лепити”. У почетку је значио врпцу или печат који су стављани на документа како би се доказала њихова исправност и оригиналност. Кровни међународни документ којим су прописане устаљене норме дипломатског протокола јесте Бечка конвенција о дипломатским односима.

Одређени елементи протокола, објашњава Ненад Васић, били су присутни још у првобитним племенским заједницама и обавезујући за све саплеменике. Тачно се знало како се приступа поглавици и како се дочекује онај ко хоће да се састане с њим. У Месопотамији и древном Египту, баш као и код старих Грка и Римљана, али и старих Словена, потом Византинаца и Дубровчана, такође су се усталила одређена дипломатска правила.

У Србији до развоја дипломатског протокола долази у време кнеза Михаила Обреновића, али се његови елементи срећу још у доба Немањића, пре свега у виду постојања изаслаништва. Ова традиција је подразумевала пријем изасланика са дворова других држава по одређеним правилима, али и слање личних изасланика српских владара на друге дворове. Управо једну такву дипломатску, па и мировну мисију обавио је и Свети Сава као изасланик свог брата, краља Стефана Првовенчаног, који га је упутио на угарски двор. О елементима протокола при том сусрету, сведочи запис Теодосија: „Када је (Сава) дошао краљу угарскоме, био је од њега примљен са великом чашћу. Јер, овај (угарски краљ) беше унапред извештен (...) да је архиепископ који долази брат краља српског.”