Školujemo diplomate bez poznavanja protokola

Upravo zato je Nenad Vasić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, pokrenuo inicijativu da se na beogradskom Fakultetu političkih nauka uvede poseban predmet koji bi se bavio ovom tematikom. U razgovoru za „Politiku”, on iznosi stav da bi, štaviše, i Diplomatsku akademiju MSP-a trebalo, po uzoru na fakultet, otvoriti za sve zainteresovane polaznike, od čega bi i država imala koristi jer ne bi morala da doučava kadrove.

Trenutna praksa, prema njegovim rečima, podrazumeva da se diplomatski službenici primaju na javnim konkursima MSP-a, na koje se najčešće javljaju svršeni studenti Fakulteta političkih nauka, ali i Pravnog, Ekonomskog, Filozofskog, Filološkog...

„Budući da to što je neki kandidat izabran ne podrazumeva da je nužno potpuno kompetentan za diplomatski posao, sledi njegovo usavršavanje na Diplomatskoj akademiji, koju samim tim mogu da pohađaju samo oni koji su prošli konkurs. Ako bi MSP otvorio svoju akademiju za sve zainteresovane, njeni polaznici bi blagovremeno stekli relevantna znanja, a država bi dobila profesionalni, edukovan kadar koji ne bi morala naknadno da doučava i istovremeno bi prihodovala od školarina i drugih dažbina”, obrazlaže Vasić.

Ako i ne ostanu u diplomatskoj službi ili sektorima za protokol pri državnim institucijama kao što su MSP, Predsedništvo i Vlada Srbije, svršeni studenti bi sa poznavanjem diplomatskih pravila mogli da nađu posao u privredi. Mnoge kompanije, naime, kako objašnjava Vasić, upošljavaju stručnjake za protokol.

„Oni su im potrebni zato što nema nijednog važnijeg događaja ili proslave u nekoj ambasadi a da pri tom nisu pozvani ljudi i iz privrede. Mnogi od privrednika, međutim, ne znaju kako tamo da priđu, da se pozdrave, da se ponašaju, treba li da prvi pruže ruku, da li njihovi bračni partneri treba da idu ispred ili iza njih... I onda se, zbog nepoznavanja protokola, predstave u lošem svetlu. Takođe, predstavnici velikih kompanija često idu s državnim delegacijama ili sami u poslovne posete drugim zemljama. Ako tom prilikom ne pokažu poznavanje protokolarnih specifičnosti, mogu da dovedu u pitanje čak i uspešnost poduhvata zbog kojih su došli u drugu državu”, objašnjava Vasić.

U svetu, dodaje on, postoje različiti modeli za školovanje diplomata, pa i stručnjaka za protokol. Osim univerziteta, u nekim državama tom vrstom edukacije se bave i instituti, pa i privatne kompanije. Naš sagovornik je, na primer, pohađao kurs u organizaciji španskog instituta „Europeo kampus stela”. Reč je o tečaju koji je u bolonjskom sistemu i nosi međunarodno priznate ESPB bodove, a ima i licence UN i EU. To znači da se sa sertifikatom ovog kursa stiče pravo organizacije diplomatskog protokola na bilo kojoj poziciji u te dve organizacije.

Sveti Sava kao diplomata

Pojam „protokol” vodi poreklo od grčkih reči koje znače „prvi” i „lepiti”. U početku je značio vrpcu ili pečat koji su stavljani na dokumenta kako bi se dokazala njihova ispravnost i originalnost. Krovni međunarodni dokument kojim su propisane ustaljene norme diplomatskog protokola jeste Bečka konvencija o diplomatskim odnosima.

Određeni elementi protokola, objašnjava Nenad Vasić, bili su prisutni još u prvobitnim plemenskim zajednicama i obavezujući za sve saplemenike. Tačno se znalo kako se pristupa poglavici i kako se dočekuje onaj ko hoće da se sastane s njim. U Mesopotamiji i drevnom Egiptu, baš kao i kod starih Grka i Rimljana, ali i starih Slovena, potom Vizantinaca i Dubrovčana, takođe su se ustalila određena diplomatska pravila.

U Srbiji do razvoja diplomatskog protokola dolazi u vreme kneza Mihaila Obrenovića, ali se njegovi elementi sreću još u doba Nemanjića, pre svega u vidu postojanja izaslaništva. Ova tradicija je podrazumevala prijem izaslanika sa dvorova drugih država po određenim pravilima, ali i slanje ličnih izaslanika srpskih vladara na druge dvorove. Upravo jednu takvu diplomatsku, pa i mirovnu misiju obavio je i Sveti Sava kao izaslanik svog brata, kralja Stefana Prvovenčanog, koji ga je uputio na ugarski dvor. O elementima protokola pri tom susretu, svedoči zapis Teodosija: „Kada je (Sava) došao kralju ugarskome, bio je od njega primljen sa velikom čašću. Jer, ovaj (ugarski kralj) beše unapred izvešten (...) da je arhiepiskop koji dolazi brat kralja srpskog.”