Изненађен сам богатством српске епске поезије

Наша публика памти Јернеја Лоренција по комплексом сценском рукопису који је у два наврата представио на Битефу. Лоренци је, наиме, двоструки добитник „Политикине” награде за најбољу режију на Битефу. Најпре је на 47. Битефу освојио наклоност „Политикиног” жирија једногласно освојивши признање наших новина за промишљено читање драме „Олуја” А. Островског. На 49. Битефу Лоренци је поново освојио „Политикину” награду, овога пута за  Хомерову „Илијаду”.

–„Политикине” награде су ми донеле велику радост. Ево сада ми се посрећило и да радим нову представу у Београду –  каже за „Политику” Јернеј Лоренци. За своје прво београдско сценско полазиште Лоренци је одабрао српску епску књижевност средњег века у којој је пронашао бројне мотиве.

– Нисам знао шта да очекујем будући да први пут радим у Београду. Одушевљен сам спремношћу, отвореношћу српских глумаца. Српска епска уметност је врло комплексна,  има више нивоа у себи: историју, поезију, мит, митоманију... Нисам знао да постоји толико материјала, још увек ме боли глава од те количине, тог бескрајног богатства. Српска епска поезија има снагу коју је тешко сместити у речи, која побуђује у свима нама нешто исконско и на колективном и индивидуалном плану. Снагу у свом ритму, сликама, имагинацији, наравно и невероватну окрутност, чежњу, тугу, понос. Наш рад је врло комплексан, тражимо свој пут, ово је тек једна фаза, каже Јернеј Лоренци и додаје:

– Бескрајно сам заљубљен у старе древне текстове. У њима проналазим невероватну снагу ритма. Можда су на први поглед те приче мало сирове, једноставне, али у тој једноставности има нечег чистог. У смислу: „Кад волим волим, кад мрзим мрзим”... Будући да има више прича, њихова комбинација на теме љубави, смрти, боја, страха је чудан вртлог. Свака историја, епика је вртлог, али и појединачни живот чије конце никада не можемо да похватамо колико год се трудили, умишљали да их контролишемо.

У необичном музичко-сценском искораку затичемо одабрану репрезентацију београдских глумаца: Олгу Одановић, Наташу Нинковић, Наду Шаргин, Хану Селимовић, Бојана Жировића, Милутина Милошевића, Славена Дошло... Музичке атрибуте деле са искусном Кармином Шилец.  Из левог угла у лежећем положају сатима их ћутке посматра Јернеј Лоренци. „Први део пробе (трајала је од 11 до 14. 30) завршен је, имамо пола сата паузе па се враћамо у салу”, кратко им се обраћа редитељ.

Хана Селимовић је пуна креативном набоја: „Дуго се овако нисам осећала у позоришту. Процес рада са Лоренцијем је крајње неочекиван,  није сличан ничему на шта смо навикнути. Орни смо за рад и у доброј форми. Још не знамо шта ћемо понудити публици, за сада се само волимо, истражујемо...”

– Још не размишљамо о резултату. Потпуно смо се препустили  процесу истраживања,  радимо потпомогнути  музиком, покретом. Имам утисак да ћемо бити као неки оркестар у којем ће свако од нас бити инструмент који ће допринети публици да стекне комплетну слику тог времена. Јернеја Лоренција познајем дуго, рад са њим нас је потпуно освежио. Ако осети да глумцу нешто у раду не прија, истог секунда га мења. Ни на чему се тврдоглаво, агресивно не инсистира –каже Наташа Нинковић.

У оближњем кафеу преко пута националног театра затичемо Наду Шаргин и Олгу Одановић.

–Захвална  сам што ми је пружена прилика да радим на овакав начин. Лоренци је отворен, опуштен. Та отвореност ми највише прија, осећам да је тако и са мојим колегама који се  такође отварају, пристају. Ово је истраживање по нама, о себи – каже Нада Шаргин.

Олга Одановић је Лоренција упознала на првој проби. Нажалост,   каже, пропустила је његове представе које су гостовале на Битефу.

 – После тридесет година искуства када дођете да радите у оваквом атмосфери, осетите срећу као да поново почињете. Лоренци има безрезервно поверење у глумце, неприметно вас увлачи у процес стваралаштва и из вас извлачи најбоље што имате у себи – каже Олга Одановић.

Мариборчанин Јернеј Лоренци поред режије бави се и драматургијом, сценографијом, али и педагошким радом на Академији за позориште, радио, филм и телевизију у Љубљани. Иза њега је више од 40 потписаних представа: „Антигона”, „Медеја”, „Дон Жуан”, „Отело”, „Мртвац долази по пољубац”...