Грчка уводи порез на ноћење
Кризу у Грчкој ће од следеће године осетити и туристи из Србије. У борби против црног тржишта и непријављених апартмана, ова држава је усвојила закон који ступа на снагу 1. јануара следеће године и који уводи порез на ноћење. У пракси то значи да ће сви власници смештаја морати да пријаве своје госте, а туристи ће, у зависности од тога где ће се одмарати, плаћати ове накнаде по смештајној јединици за свако ноћење током трајања одмора. Најмање поскупљење осетиће они који иду у апартмане, јер ће ова накнада коштати пола евра за ноћ по апартману, док се у хотелима ове накнаде повећавају у зависности од категоризације хотела.
За хотеле од једне до две звездице плаћаће 0,5 евра по соби по ноћењу. За хотеле са три звездице коштаће 1,5 евра по ноћењу, по соби, три евра за хотеле са четири звездице и четири евра по ноћењу за хотеле са пет звездица, сазнаје „Политикин” „Потрошач”.
– Ово се се односи само на туристичка предузећа која су регистрована у Грчкој. Ми нисмо обвезници, што је и логично, него сви даваоци смештаја, и приватници и хотели, који ће морати да пријављују госте и на основу оствареног броја ноћења плате порез – каже за наш лист Александар Сеничић, директор Јуте, и додаје да претпоставља да ће власници апартмана унапред ове накнаде укалкулисати у цену смештаја, док ће се у хотелима највероватније наплаћивати приликом пријављивања. власници се вероватно неће задржати само на овом повећању, јер се у Грчкој најављују и ригорозне контроле пореских и туристичких инспекција како би се и они који су до сада радили на црно увели у легалне токове.
И ове туристичке сезоне је највећи број наших туриста боравио управо у Грчкој. Према подацима Јуте, највећи број жалби наших грађана односио се на смештај, удаљеност од плаже, превоз и водиче. Сеничић каже да су се због тога већ сада организовали и припремају неке новине.
– Трудићемо се да се наше чланице обавежу новим правилима када је реч о стандардизацији и рангирању смештаја који се нуди. Наиме, упозорили смо их да ће убудуће више морати да пазе и на предуговорно обавештавање грађана, што је обавеза и према Закону о заштити потрошача. Дакле, смештај који буде у понуди мора до детаља да се представи туристима како они не би били доведени у заблуду – каже Сеничић.
Ових дана у медијима се доста говорило и о европским прописима о путовањима који подразумевају високе стандарде заштите потрошача-туриста, док се агенцијама подразумева већа одговорност за мањкав одмор, физичке повреде на путу и оштећења имовине туриста.
У Србији се када у случају групних аранжмана углавном потписују типски уговори у које туристи не могу да уносе специјалне захтеве или мењају одредбе, иако у туристичкој инспекцији то саветују. У ЕУ сви који пружају туристичке услуге почели су да склапају веома прецизне уговоре, како би се заштитили од тужби за надокнаду штете, а то је опет допринело побољшању квалитета туристичких услуга у целини.
Директор Јуте каже да је ниво заштите наших туриста подигнут и да се не може генерална оцена давати само на основу појединачних случајева. У Немачкој је овај проблем још одавно решен доношењем такозване Франкфуртске листе у којој су прецизно наведене мањкавости у извршењу уговора и проценат накнаде од плаћене цене, који је организатор путовања дужан да исплати путнику. Ова листа је, иначе, подељена по групама „смештај”, „исхрана”, „превоз” и „остало.
На питање да ли се и наше агенције придржавају поменуте листе и да ли се на основу ње обештећују наши туристи који су имали оправдане примедбе, наш саговорник из Јуте каже да је ово једина организација код нас која све штете исплаћује управо на овај начин.
– Код нас људи нису довољно информисани и често очекују да им се због рецимо једног дела аранжмана којим су незадовољни исплати процентуално обештећење у односу на укупну цену аранжмана, али то није тако. Најпре, требало би да знају да се оправдане примедбе шаљу на арбитражу, а онда се на основу Франкфуртске листе и исплаћују штете.
Тако се, према подацима из поменуте Франкфуртске листе, одступање од уговореног смештаја обештећује и до 25 одсто, удаљеност од плаже од пет до 15, одступање од врсте собе (ако је туриста добио једнокреветну уместо двокреветне) и до 20 одсто од цене смештаја. Када је реч о храни, туриста који је незадовољан и његова примедба буде усвојена за једноличност у исхрани може да буде обештећен са пет одсто, за недовољан број куваних оброка 10 одсто, уколико је уместо конобара добио самоуслуживање и до 15 одсто цене исхране коју је платио.
Туристи могу да врате новац и због других недостатака из аранжмана, уколико им нешто из уговора није испуњено. На пример, за неуредан базен, агенција може да га обештети и до 20 одсто цене која је плаћена, недостатак дечје играонице која је била наведена у уговору од пет до 10 одсто, док за неуспео излет могу да потражују и трећину плаћене цене излета.
– Важно је да грађани знају да то не значи да за сваку, па и неоправдану жалбу могу да добију новац. Примедбе морају да буду доказане, а случај који прође арбитражу и иде у корист клијента обештећује се управо на овај начин – каже Сеничић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
