Руске песме туге и радости

По­во­дом 870 го­ди­на Мо­скве, у Ру­ском цен­тру за на­у­ку и кул­ту­ру „Ру­ски дом”, при­ре­ђен је кон­церт на­род­не умет­ни­це Ру­ске Фе­де­ра­ци­је На­де­жде Кри­ги­не и Др­жав­ног ака­дем­ског ру­ског ан­сам­бла „Ру­си­ја” Људ­ми­ле Зи­ки­не. 

У кр­ца­тој ве­ли­кој са­ли ру­ског цен­тра по­што­ва­о­ци кул­тур­не ба­шти­не овог сло­вен­ског на­ро­да ужи­ва­ли су у на­ци­о­нал­ним пе­сма­ма и рас­ко­шном гла­су пе­ва­чи­це. Че­тво­ро­чла­ни ан­самбл од­сви­рао је нај­леп­ше на­род­не ком­по­зи­ци­је на тра­ди­ци­о­нал­ним ру­ским ин­стру­мен­ти­ма. На ре­пер­то­а­ру су би­ле ту­жба­ли­це, љу­бав­не пе­сме, по­ско­чи­це... Пу­бли­ка је сва­ку ну­ме­ру на­гра­ди­ла гро­мо­гла­сним апла­у­зом. 

На­де­жда Кри­ги­на по­пу­лар­на је и ван гра­ни­ца сво­је отаџ­би­не. Ро­ђе­на је у Кур­ској обла­сти, на­да­ле­ко по­зна­тој по та­лен­то­ва­ним пе­ва­чи­ма. На­де­жда је од­ма­ле­на окру­же­на из­вор­ном му­зи­ком, ко­ју у том кра­ју бри­жљи­во чу­ва­ју и не­гу­ју.

За се­бе ка­же: „У овом кра­ју сла­ву­ја, љу­ди се ра­ђа­ју са пе­смом. И ја пе­вам от­ка­ко знам за се­бе. Још од ра­ног де­тињ­ства пам­тим са­вет: да би до­бро от­пе­вао пе­сму, не тре­ба са­мо да се ди­виш соп­стве­ном гла­су, тре­ба да пе­ваш ср­цем и ду­шом. Ово злат­но пра­ви­ло ва­жи у мо­јој ин­тер­пре­та­ци­ји и дан-да­нас.”

Др­жав­ни ака­дем­ски ру­ски на­род­ни ан­самбл „Ру­си­ја” осно­ван је 1977. го­ди­не на ини­ци­ја­ти­ву ле­ген­дар­не ру­ске пе­ва­чи­це Људ­ми­ле Зи­ки­не, а то­ком три де­це­ни­је ра­да са ве­ли­ким успе­хом на­сту­пао је у пре­сти­жним кон­церт­ним дво­ра­на­ма ши­ром све­та.