Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СИНОЋ У ГРАДУ

Руске песме туге и радости

Руске песме туге и радости
Наступ Државног академског ансамбла „Русија” и вокалне солисткиње Надежде Кригине у „Руском дому” (Фото Д. Жарковић)

По­во­дом 870 го­ди­на Мо­скве, у Ру­ском цен­тру за на­у­ку и кул­ту­ру „Ру­ски дом”, при­ре­ђен је кон­церт на­род­не умет­ни­це Ру­ске Фе­де­ра­ци­је На­де­жде Кри­ги­не и Др­жав­ног ака­дем­ског ру­ског ан­сам­бла „Ру­си­ја” Људ­ми­ле Зи­ки­не. 

У кр­ца­тој ве­ли­кој са­ли ру­ског цен­тра по­што­ва­о­ци кул­тур­не ба­шти­не овог сло­вен­ског на­ро­да ужи­ва­ли су у на­ци­о­нал­ним пе­сма­ма и рас­ко­шном гла­су пе­ва­чи­це. Че­тво­ро­чла­ни ан­самбл од­сви­рао је нај­леп­ше на­род­не ком­по­зи­ци­је на тра­ди­ци­о­нал­ним ру­ским ин­стру­мен­ти­ма. На ре­пер­то­а­ру су би­ле ту­жба­ли­це, љу­бав­не пе­сме, по­ско­чи­це... Пу­бли­ка је сва­ку ну­ме­ру на­гра­ди­ла гро­мо­гла­сним апла­у­зом. 

На­де­жда Кри­ги­на по­пу­лар­на је и ван гра­ни­ца сво­је отаџ­би­не. Ро­ђе­на је у Кур­ској обла­сти, на­да­ле­ко по­зна­тој по та­лен­то­ва­ним пе­ва­чи­ма. На­де­жда је од­ма­ле­на окру­же­на из­вор­ном му­зи­ком, ко­ју у том кра­ју бри­жљи­во чу­ва­ју и не­гу­ју.

За се­бе ка­же: „У овом кра­ју сла­ву­ја, љу­ди се ра­ђа­ју са пе­смом. И ја пе­вам от­ка­ко знам за се­бе. Још од ра­ног де­тињ­ства пам­тим са­вет: да би до­бро от­пе­вао пе­сму, не тре­ба са­мо да се ди­виш соп­стве­ном гла­су, тре­ба да пе­ваш ср­цем и ду­шом. Ово злат­но пра­ви­ло ва­жи у мо­јој ин­тер­пре­та­ци­ји и дан-да­нас.”

Др­жав­ни ака­дем­ски ру­ски на­род­ни ан­самбл „Ру­си­ја” осно­ван је 1977. го­ди­не на ини­ци­ја­ти­ву ле­ген­дар­не ру­ске пе­ва­чи­це Људ­ми­ле Зи­ки­не, а то­ком три де­це­ни­је ра­да са ве­ли­ким успе­хом на­сту­пао је у пре­сти­жним кон­церт­ним дво­ра­на­ма ши­ром све­та.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Ako ne daj Bože, zakasnite na performans, možete uvek da pogledate "Ljubav i smrt" V. Alena. Tamo su date sve tanane dubine i lirski zvuci ruske duše - od Ivana koji jede meso do Borisa koji ima zemlju u šaci. Inače se daju preporučiti: "Tihi Don", "Priče sa Kolime", "Arhangelsk" itd. Za posvećenije, treba preporučiti neke od činjenica o muško-ženskim odnosima i upražnjavanju poroka iz biografija Dostojevskog i Tolstoja. Od savremenog štiva intrigantni su i poučni opisi života ljudi u "rodini" ili serija "Saša" (ako nemate vremena za čitanje).
Sanja Matic
Zasto o ovome ne pisete dan ranije pa da odemo ui odgledamo? Uvek kasno saznam ...
Милча Петринсћи
Јесте па да те прогласе за русофила и онда си га награбусио као жути мрав.
Sasa Trajkovic
Pravoslavna dusa je topla i setna, sazdana od melanholije i ekstremnih osecanja tuge i radosti... u folkloru se nabolje oslikava duh slovena ritm, strast ... to je ono autenticno nase sto svet prepoznaje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.