Историјски дан за Курде: Нова држава или нови сукоби?

БАГДАД - Курди на северу Ирака данас излазе на референдум о независности и овај дан је за Курде историјски, будући да постоји дилема - да ли ће након референдума после 100 година тежњи, коначно настати курдска држава или ће започети нови крвави сукоби.

Због упозорења држава региона, Европе и САД да се референдум не одржи, расту страхови од избијања сукоба у којем би Курди за непријатеље могли да имају ирачку савезну војску и шиитске снаге, али и Турску, Иран и сиријске провладине снаге, у анализи за „Вечерњи лист” пише познавалац прилика на Блиском истоку, новинар Хасан Хајдар Дијаб.

Шеф иранског Високог већа за националну сигурност Али Шамхани упозорио је да ће Иран, у случају спровођења курдског референдума, са Ирачким Курдистаном као аутономном регијом раскинути све споразуме који се тичу међусобне границе и да ће их затворити.

Ајатолах Али Хамнеи је поручио да Иран неће допустити стварање „друге израелске државе”, турски председник Реџеп Тајип Ердоган поручио је да референдум угрожава и турску националну сигурност и додао да „референдум никоме није у интересу”.

Осим што је Турска запретила санкцијама курдском северном Ираку, њихове јединице извеле су војне вежбе тик уз границу, а турски парламент одобрио је улазак својих снага у Ирак у случају проглашења независности Курдистана.

Влада у Багдаду се пак боји да би референдум могао да подели земљу и изазове ширење регионалног сукоба.

Ирачки премијер Хајдер ал-Абади предузеће све мере против референдума у регији Курдистан, а ако је потребно - употребиће и војну силу с обзиром на то да су ирачки Курди, којих има око 7,5 милиона од 37,2 милиона становника Ирака, најавили да це референдум одржати и на „спорним” подручјима под контролом курдских снага. То су подручја у покрајинама Киркук, Дијала и Нинива, која су Курди у борбама против Исламске државе припојили својој регији, иако су изван њихових административних граница.

Забринутост влада, како се наводи и због све веће вероватноће избијања сукоба између курдских снага и осталих етничких и верских ирачких група које се противе отцепљењу Курдистана. Против независности Курдистана безрезервно су се изјаснили и ирачки Туркомани и Језиди на северозападу земље.

Најкритичније ће, наводи се, бити у Киркуку где је већ дошло до оружаних сукоба између Ирачког туркменског фронта и курдских пешмерга у којима је погинуло пет особа.

Ершад Салихи, челник Ирачког туркменског фронта, запретио је да неце признати резултате референдума, те да це се његови борци борити до „последње капи крви како би очували суверенитет и интегритет Ирака”.

Међутим, оно од цега у Ираку највише страхују су сукоби између шиита и Курда с обзиром на то да се против референдума изјаснио и један од лидера шиитских снага у Ираку, Каис ал-Казали, који је на целу групе Асаиб Ал-Хак са 10.000 бораца. Истог је мишљења и бригада Хезболах и друге које заједно цине шиитски корпус Хашд Ал-Шаби који је под директним заповедништвом премијера Ирака Хајдера ал-Абадија.

Оштре поруке је, како се наводи, упутио и један од најутицајнијих и најмоћнијих шиитских клерика у Ираку, шеик Моктада ал-Садр, рекавши како тај референдум представља самоубиство за Курде у Ираку.

Курда укупно има око 40 милиона, већина их живи на Блиском истоку, али постоји и значајна курдска дијаспора у Азербејџану, Јерменији, Грузији, Русији те у новије време у Европи и САД.

Курди представљају већину у аутономној регији ирачког Курдистана, а значајна су мањина у суседној Турској, Сирији и Ирану, где се курдски национални покрети боре за већу аутономију унутар тих земаља. (Танјуг)

Ердоган и Путин разговарали телефоном о курдском референдуму

АНКАРА - Турски и руски председници Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин телефонски су разговарали поводом референдума ирачких Курда о независности и нагласили важност територијалног интегритета и Ирака и Сирије, саопштили су данас извори из турског председништва.

Како се наводи, двојица лидера су говорили и о мировном процесу о Сирији у казахстанској престоници Астана и сагласили се да ће више о регионалном развоју говорити када се састану у турској престоници Анкари у четвртак, преноси Ројтерс.

Чавушоглу: Бранићемо Туркемене у Ираку

ИСТАНБУЛ - Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу упозорио је данас Ирак да ће Анкара војно интервенисати уколико се на мети нађе популација Туркмена у Ираку.

Чавушоглу је рекао да Анкара види себе као заштитника туркменске етничке мањине у Ираку, а поготово нафтног града Киркука, који су Курди запосели 2014. године док су се ирачке снаге повлачиле пред налетом терористичке групе, тзв. Исламске државе, преноси Ројтерс.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган запретио је данас војном интервенцијом у Ираку као одговор на одржавање референдума ирачких Курда о независности.

Ердоган је истакао да је независност Курда неприхватљива за његову земљу и да је то питање „преживљавања”, пренео је АП.

Он је рекао да се у Турској на граници према Ираку, у овом моменту одржавају војне вежбе и додао да се турска војска не налази без разлога на граници.

„Ми можемо да стигнемо преко ноћи”, поручио је председник Турске.

Ердоган је рекао да ће Анкара затворити границу према северном делу Ирака због референдума о независности ирачких Курда.

Он је ирачким Курдима запретио да ће им блокирати кључни посао, извоз нафте, пренео је АФП.

Гранични прелаз Хабур биће затворен и за улазак и за излазак, рекао је Ердоган и оценио је да је референдум нелегитиман.

„Након овога, видећемо коме ће продавати нафту. Вентил је код нас, готово је када га затворимо”, рекао је Ердоган.

Широм ирачког Курдистана грађани се данас изјашњавају на референдуму о независности тог региона од Ирака.

Председник Регионалне владе Курдистана Масуд Барзани изјавио је да су ирачки Курди спремни да „плате било коју цену ради слободе”, пренеле су агенције.

Регионална влада каже да референдум за циљ има да аутономној територији ирачког Курдистана обезбеди легитиман мандат, како би постали независни од Багдада кроз дијалог са Ираком и околним земљама.

Турска и Иран су забринути да би референдум могао да распали сепаратистичке страсти унутар бројне курдске популације у те две земље. (Танјуг)