Istorijski dan za Kurde: Nova država ili novi sukobi?

BAGDAD - Kurdi na severu Iraka danas izlaze na referendum o nezavisnosti i ovaj dan je za Kurde istorijski, budući da postoji dilema - da li će nakon referenduma posle 100 godina težnji, konačno nastati kurdska država ili će započeti novi krvavi sukobi.

Zbog upozorenja država regiona, Evrope i SAD da se referendum ne održi, rastu strahovi od izbijanja sukoba u kojem bi Kurdi za neprijatelje mogli da imaju iračku saveznu vojsku i šiitske snage, ali i Tursku, Iran i sirijske provladine snage, u analizi za „Večernji list” piše poznavalac prilika na Bliskom istoku, novinar Hasan Hajdar Dijab.

Šef iranskog Visokog veća za nacionalnu sigurnost Ali Šamhani upozorio je da će Iran, u slučaju sprovođenja kurdskog referenduma, sa Iračkim Kurdistanom kao autonomnom regijom raskinuti sve sporazume koji se tiču međusobne granice i da će ih zatvoriti.

Ajatolah Ali Hamnei je poručio da Iran neće dopustiti stvaranje „druge izraelske države”, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je da referendum ugrožava i tursku nacionalnu sigurnost i dodao da „referendum nikome nije u interesu”.

Osim što je Turska zapretila sankcijama kurdskom severnom Iraku, njihove jedinice izvele su vojne vežbe tik uz granicu, a turski parlament odobrio je ulazak svojih snaga u Irak u slučaju proglašenja nezavisnosti Kurdistana.

Vlada u Bagdadu se pak boji da bi referendum mogao da podeli zemlju i izazove širenje regionalnog sukoba.

Irački premijer Hajder al-Abadi preduzeće sve mere protiv referenduma u regiji Kurdistan, a ako je potrebno - upotrebiće i vojnu silu s obzirom na to da su irački Kurdi, kojih ima oko 7,5 miliona od 37,2 miliona stanovnika Iraka, najavili da ce referendum održati i na „spornim” područjima pod kontrolom kurdskih snaga. To su područja u pokrajinama Kirkuk, Dijala i Niniva, koja su Kurdi u borbama protiv Islamske države pripojili svojoj regiji, iako su izvan njihovih administrativnih granica.

Zabrinutost vlada, kako se navodi i zbog sve veće verovatnoće izbijanja sukoba između kurdskih snaga i ostalih etničkih i verskih iračkih grupa koje se protive otcepljenju Kurdistana. Protiv nezavisnosti Kurdistana bezrezervno su se izjasnili i irački Turkomani i Jezidi na severozapadu zemlje.

Najkritičnije će, navodi se, biti u Kirkuku gde je već došlo do oružanih sukoba između Iračkog turkmenskog fronta i kurdskih pešmerga u kojima je poginulo pet osoba.

Eršad Salihi, čelnik Iračkog turkmenskog fronta, zapretio je da nece priznati rezultate referenduma, te da ce se njegovi borci boriti do „poslednje kapi krvi kako bi očuvali suverenitet i integritet Iraka”.

Međutim, ono od cega u Iraku najviše strahuju su sukobi između šiita i Kurda s obzirom na to da se protiv referenduma izjasnio i jedan od lidera šiitskih snaga u Iraku, Kais al-Kazali, koji je na celu grupe Asaib Al-Hak sa 10.000 boraca. Istog je mišljenja i brigada Hezbolah i druge koje zajedno cine šiitski korpus Hašd Al-Šabi koji je pod direktnim zapovedništvom premijera Iraka Hajdera al-Abadija.

Oštre poruke je, kako se navodi, uputio i jedan od najuticajnijih i najmoćnijih šiitskih klerika u Iraku, šeik Moktada al-Sadr, rekavši kako taj referendum predstavlja samoubistvo za Kurde u Iraku.

Kurda ukupno ima oko 40 miliona, većina ih živi na Bliskom istoku, ali postoji i značajna kurdska dijaspora u Azerbejdžanu, Jermeniji, Gruziji, Rusiji te u novije vreme u Evropi i SAD.

Kurdi predstavljaju većinu u autonomnoj regiji iračkog Kurdistana, a značajna su manjina u susednoj Turskoj, Siriji i Iranu, gde se kurdski nacionalni pokreti bore za veću autonomiju unutar tih zemalja. (Tanjug)

Erdogan i Putin razgovarali telefonom o kurdskom referendumu

ANKARA - Turski i ruski predsednici Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin telefonski su razgovarali povodom referenduma iračkih Kurda o nezavisnosti i naglasili važnost teritorijalnog integriteta i Iraka i Sirije, saopštili su danas izvori iz turskog predsedništva.

Kako se navodi, dvojica lidera su govorili i o mirovnom procesu o Siriji u kazahstanskoj prestonici Astana i saglasili se da će više o regionalnom razvoju govoriti kada se sastanu u turskoj prestonici Ankari u četvrtak, prenosi Rojters.

Čavušoglu: Branićemo Turkemene u Iraku

ISTANBUL - Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu upozorio je danas Irak da će Ankara vojno intervenisati ukoliko se na meti nađe populacija Turkmena u Iraku.

Čavušoglu je rekao da Ankara vidi sebe kao zaštitnika turkmenske etničke manjine u Iraku, a pogotovo naftnog grada Kirkuka, koji su Kurdi zaposeli 2014. godine dok su se iračke snage povlačile pred naletom terorističke grupe, tzv. Islamske države, prenosi Rojters.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zapretio je danas vojnom intervencijom u Iraku kao odgovor na održavanje referenduma iračkih Kurda o nezavisnosti.

Erdogan je istakao da je nezavisnost Kurda neprihvatljiva za njegovu zemlju i da je to pitanje „preživljavanja”, preneo je AP.

On je rekao da se u Turskoj na granici prema Iraku, u ovom momentu održavaju vojne vežbe i dodao da se turska vojska ne nalazi bez razloga na granici.

„Mi možemo da stignemo preko noći”, poručio je predsednik Turske.

Erdogan je rekao da će Ankara zatvoriti granicu prema severnom delu Iraka zbog referenduma o nezavisnosti iračkih Kurda.

On je iračkim Kurdima zapretio da će im blokirati ključni posao, izvoz nafte, preneo je AFP.

Granični prelaz Habur biće zatvoren i za ulazak i za izlazak, rekao je Erdogan i ocenio je da je referendum nelegitiman.

„Nakon ovoga, videćemo kome će prodavati naftu. Ventil je kod nas, gotovo je kada ga zatvorimo”, rekao je Erdogan.

Širom iračkog Kurdistana građani se danas izjašnjavaju na referendumu o nezavisnosti tog regiona od Iraka.

Predsednik Regionalne vlade Kurdistana Masud Barzani izjavio je da su irački Kurdi spremni da „plate bilo koju cenu radi slobode”, prenele su agencije.

Regionalna vlada kaže da referendum za cilj ima da autonomnoj teritoriji iračkog Kurdistana obezbedi legitiman mandat, kako bi postali nezavisni od Bagdada kroz dijalog sa Irakom i okolnim zemljama.

Turska i Iran su zabrinuti da bi referendum mogao da raspali separatističke strasti unutar brojne kurdske populacije u te dve zemlje. (Tanjug)