Немачки десничари се већ деле

„Морамо да будемо отворени у погледу чињенице да унутар АфД-а постоји сукоб о програму и не смемо да се претварамо да то не постоји”, рекла је новинарима Петријева, додајући да је странка у недељама пред изборе постала „анархична” и да „не може да понуди гласачима кредибилну платформу за владу”. „После пажљивог разматрања, одлучила сам да не седим у посланичкој групи (АфД-а).”

Петријева је прекјуче освојила директан посланички мандат, а ова њена одлука изазвала је шок код остатка руководство АфД-а. Она није желела да одговара на питања већ је напустила конференцију.

„Ми се о овоме нисмо договорили и ја вам се извињавам”, рекао је видно збуњен копредседник АфД-а Јерг Мојтен, додајући да је ово права сензација.

Међутим, ова неслога у редовима АфД-а била је сасвим очекивана, будући да су још од пролетос веома јасне унутарстраначке поделе на „умерењаке” и „екстремисте”. Док је Петријева покушавала протеклих месеци да убеди руководство партије да заузме умереније ставове, „екстремисти” предвођени Мојтеном, Гауландом и потпредседницом странке Беатрикс фон Шторх изгурали су радикалнију изборну платформу.

Управо та платформа утицала је да их описују као крајњу десницу, иако су за АфД гласали и многи лево оријентисани бирачи, желевши тиме да искажу свој бунт против водећих странака. Имиџу крајње деснице протеклих недеља највише је допринео Гауланд (76), познат по контроверзним изјавама.

„Ако су Французи поносни на Наполеона, а Британци на Черчила, онда ми Немци имамо пуно право да будемо поносни на учинак наших војника у Првом и Другом светском рату”, рекао је Гауланд, изазвавши бројне критике медија и политичара да оправдава нацистичке злочине.

Који дан пре тога он је рекао и да би доласком на власт владину комесарку за интеграцију Ајдан Озогуз, Немицу турског порекла, „вратио у Анадолију”.

„Позовите је у Ејхсфелд и појасните јој шта је специфична немачка култура. Онда више никада неће доћи овамо и ми ћемо се уз Божју помоћ ње решити у Анадолији”, прокоментарисао је он то што је Озогузова рекла да је „немогуће дефинисати специфичну немачку културу, изузев језика”.

Гауланд је касније рекао да је ипак био мало преоштар, али је ова његова изјава већ окарактерисана као расистичка. После јучерашњих избора, аналитичари су приметили да Гауланд у својој изборној јединици није успео да освојио директан посланички мандат, док Озогузова јесте.

Вајделова (38), пословна жена плаве косе која не крије да је лезбијка и да одскаче од слике „класичне породице” какву заговара АфД, требало је да бирачима представи странку у умеренијем и либералнијем светлу од Гауланда. То се, пак, није догодило. Она је оправдавала његове спорне изјаве, а недељно издање конзервативног „Велта” објавило је мејлове које је добио од њеног бившег сарадника, у којем се наводно могу прочитати и њене „расистичке примедбе”.

„Разлог зашто нас преплављују културолошки страни народи, као што су Арапи, Синти и Роми, у томе је што се систематски уништава грађанско друштво као могућа контратежа непријатеља устава, који нама владају”, наводно је 2013. Вајделова написала у мејлу једном тадашњем сараднику, описујући канцеларку Ангелу Меркел и министре у њеној власти као „свиње које су ништа друго до марионете савезничких сила из Другог светског рата”. „Њихов је задатак да немачки народ ограниче стварајући грађански рат у урбаним подручјима тако што их преплављују странцима”, оценила је она.

Овај мејл врви и од израза који су се користили у време нациста, а које крајње десничарски кругови, па и они у АфД-у, настоје да рехабилитују. Вајделова није хтела да се изјашњава о овоме, док је странка демантовала њихову аутентичност.

Будући да сматра да би АфД умеренијим ставовима отворио себи пут за за улазак у коалиционе владе на свим нивоима, Петријева је и прексиноћ критиковала Вајделову и Гауланда да су грубим стилом кампање од странке одгурнули гласаче из средње класе. Она је посебно критиковала Гауланда, који је после објављивања првих резултата најавио да ће они „ловити Меркелову”.

„Верујем да та реторика није конструктивна за бираче грађанске опције”, рекла је она за ЗДФ. „Партија сада мора да се фокусира на садржај. Желим да теме убудуће буду доминантне, а не празне изјаве које смо слушали у прошлости.”

Ова њена визија АфД-а као странке „умивене деснице” изгледа да засад нема подршку већине функционера странке за коју је, према свему судећи, тачна оцена да им присталице у западнонемачким покрајинама више личе не неке националне конзервативце насупрот овима на истоку који више личе на десничарску милицију.

Ко су бирачи АфД-а

Франкфурт – То што АфД ради у дебати о избеглицама је нехумано, неподношљиво и окрутно, рекао је економиста Бернд Луке, бивши председник АфД-а, који ју је 2013. основао пре свега као партију која се бори против евра. Ова популистичка десничарска странка је пре четири године умало ушла у Бундестаг, освојивши 4,7 одсто гласова, а будући да се претпрошле године поделила, превиђана јој је пропаст. Антиизбегличком политиком АфД је успео да око себе окупи бројне бираче незадовољне етаблираним странкама. Недавна студија Немачког института за економска истраживања и Универзитета Хумболт утврдила је профил просечног гласача АфД-а: већином су то мушкарци, млађи од 30 година, незапослени, недовољно образовани и живе на истоку Немачке. Међутим, то је просек, будући да трећину гласача АфД-а чине мушкарци који добро зарађују и којима се свиђа њихова неолиберална економска политика. Због свега тога, поједини немачки коментатори истичу да би после ових избора било погрешно „спаковати целу земљу у фиоку десничарског екстремизма”.