Nemački desničari se već dele

„Moramo da budemo otvoreni u pogledu činjenice da unutar AfD-a postoji sukob o programu i ne smemo da se pretvaramo da to ne postoji”, rekla je novinarima Petrijeva, dodajući da je stranka u nedeljama pred izbore postala „anarhična” i da „ne može da ponudi glasačima kredibilnu platformu za vladu”. „Posle pažljivog razmatranja, odlučila sam da ne sedim u poslaničkoj grupi (AfD-a).”

Petrijeva je prekjuče osvojila direktan poslanički mandat, a ova njena odluka izazvala je šok kod ostatka rukovodstvo AfD-a. Ona nije želela da odgovara na pitanja već je napustila konferenciju.

„Mi se o ovome nismo dogovorili i ja vam se izvinjavam”, rekao je vidno zbunjen kopredsednik AfD-a Jerg Mojten, dodajući da je ovo prava senzacija.

Međutim, ova nesloga u redovima AfD-a bila je sasvim očekivana, budući da su još od proletos veoma jasne unutarstranačke podele na „umerenjake” i „ekstremiste”. Dok je Petrijeva pokušavala proteklih meseci da ubedi rukovodstvo partije da zauzme umerenije stavove, „ekstremisti” predvođeni Mojtenom, Gaulandom i potpredsednicom stranke Beatriks fon Štorh izgurali su radikalniju izbornu platformu.

Upravo ta platforma uticala je da ih opisuju kao krajnju desnicu, iako su za AfD glasali i mnogi levo orijentisani birači, želevši time da iskažu svoj bunt protiv vodećih stranaka. Imidžu krajnje desnice proteklih nedelja najviše je doprineo Gauland (76), poznat po kontroverznim izjavama.

„Ako su Francuzi ponosni na Napoleona, a Britanci na Čerčila, onda mi Nemci imamo puno pravo da budemo ponosni na učinak naših vojnika u Prvom i Drugom svetskom ratu”, rekao je Gauland, izazvavši brojne kritike medija i političara da opravdava nacističke zločine.

Koji dan pre toga on je rekao i da bi dolaskom na vlast vladinu komesarku za integraciju Ajdan Ozoguz, Nemicu turskog porekla, „vratio u Anadoliju”.

„Pozovite je u Ejhsfeld i pojasnite joj šta je specifična nemačka kultura. Onda više nikada neće doći ovamo i mi ćemo se uz Božju pomoć nje rešiti u Anadoliji”, prokomentarisao je on to što je Ozoguzova rekla da je „nemoguće definisati specifičnu nemačku kulturu, izuzev jezika”.

Gauland je kasnije rekao da je ipak bio malo preoštar, ali je ova njegova izjava već okarakterisana kao rasistička. Posle jučerašnjih izbora, analitičari su primetili da Gauland u svojoj izbornoj jedinici nije uspeo da osvojio direktan poslanički mandat, dok Ozoguzova jeste.

Vajdelova (38), poslovna žena plave kose koja ne krije da je lezbijka i da odskače od slike „klasične porodice” kakvu zagovara AfD, trebalo je da biračima predstavi stranku u umerenijem i liberalnijem svetlu od Gaulanda. To se, pak, nije dogodilo. Ona je opravdavala njegove sporne izjave, a nedeljno izdanje konzervativnog „Velta” objavilo je mejlove koje je dobio od njenog bivšeg saradnika, u kojem se navodno mogu pročitati i njene „rasističke primedbe”.

„Razlog zašto nas preplavljuju kulturološki strani narodi, kao što su Arapi, Sinti i Romi, u tome je što se sistematski uništava građansko društvo kao moguća kontrateža neprijatelja ustava, koji nama vladaju”, navodno je 2013. Vajdelova napisala u mejlu jednom tadašnjem saradniku, opisujući kancelarku Angelu Merkel i ministre u njenoj vlasti kao „svinje koje su ništa drugo do marionete savezničkih sila iz Drugog svetskog rata”. „Njihov je zadatak da nemački narod ograniče stvarajući građanski rat u urbanim područjima tako što ih preplavljuju strancima”, ocenila je ona.

Ovaj mejl vrvi i od izraza koji su se koristili u vreme nacista, a koje krajnje desničarski krugovi, pa i oni u AfD-u, nastoje da rehabilituju. Vajdelova nije htela da se izjašnjava o ovome, dok je stranka demantovala njihovu autentičnost.

Budući da smatra da bi AfD umerenijim stavovima otvorio sebi put za za ulazak u koalicione vlade na svim nivoima, Petrijeva je i preksinoć kritikovala Vajdelovu i Gaulanda da su grubim stilom kampanje od stranke odgurnuli glasače iz srednje klase. Ona je posebno kritikovala Gaulanda, koji je posle objavljivanja prvih rezultata najavio da će oni „loviti Merkelovu”.

„Verujem da ta retorika nije konstruktivna za birače građanske opcije”, rekla je ona za ZDF. „Partija sada mora da se fokusira na sadržaj. Želim da teme ubuduće budu dominantne, a ne prazne izjave koje smo slušali u prošlosti.”

Ova njena vizija AfD-a kao stranke „umivene desnice” izgleda da zasad nema podršku većine funkcionera stranke za koju je, prema svemu sudeći, tačna ocena da im pristalice u zapadnonemačkim pokrajinama više liče ne neke nacionalne konzervativce nasuprot ovima na istoku koji više liče na desničarsku miliciju.

Ko su birači AfD-a

Frankfurt – To što AfD radi u debati o izbeglicama je nehumano, nepodnošljivo i okrutno, rekao je ekonomista Bernd Luke, bivši predsednik AfD-a, koji ju je 2013. osnovao pre svega kao partiju koja se bori protiv evra. Ova populistička desničarska stranka je pre četiri godine umalo ušla u Bundestag, osvojivši 4,7 odsto glasova, a budući da se pretprošle godine podelila, previđana joj je propast. Antiizbegličkom politikom AfD je uspeo da oko sebe okupi brojne birače nezadovoljne etabliranim strankama. Nedavna studija Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja i Univerziteta Humbolt utvrdila je profil prosečnog glasača AfD-a: većinom su to muškarci, mlađi od 30 godina, nezaposleni, nedovoljno obrazovani i žive na istoku Nemačke. Međutim, to je prosek, budući da trećinu glasača AfD-a čine muškarci koji dobro zarađuju i kojima se sviđa njihova neoliberalna ekonomska politika. Zbog svega toga, pojedini nemački komentatori ističu da bi posle ovih izbora bilo pogrešno „spakovati celu zemlju u fioku desničarskog ekstremizma”.