Сабор се спрема да законом Србију прогласи за агресора
Расправа о спорном предлогу закона о правима хрватских бранитеља који Србију, Србе из Хрватске, али Црну Гору, ЈНА и паравојне јединице из Босне и Херцеговине означава као агресоре на Хрватску почиње данас у Сабору. Ако закон у предложеном облику, који је акламацијом свих странака већ прошао у Одбору за ветеране, буде изгласан – неће само отежати положај Срба у Хрватској, већ ће и додатно нарушити компликоване односе Београда и Загреба.
Иако председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац јасно каже да су оваква законска решења неприхватљива за Србе, јер озакоњују ратну пропаганду не може да предвиди да ли ће између прве и друге расправе у Сабору можда доћи до измене спорних чланова.
„Ми смо нашим партнерима у влади и у Сабору јасно рекли мишљење о овом закону, а данас ћемо видети каква ће се расправа водити и шта се реално може очекивати када су у питању спорна места у овом закону”, објашњава Пуповац за „Политику”. Најспорнији је став „ц” у првом члану закона, у којем се констатује: „хрватски бранитељи из домовинског рата су бранили и одбранили Републику Хрватску унутар међународно признатих граница од оружане агресије коју је извршила Србија, Црна Гора, Југословенска народна армија и паравојне јединице из Босне и Херцеговине уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Републици Хрватској, организоване и предвођене великосрпском политиком”.
Пуповац, ипак, очекује да ће после прве расправе поново разговарати са представницима хрватске владе. „Наравно, ако постоји добра воља и политичка спремност, може се доћи до неког решења које би било боље. Али је у овом тренутку тешко проценити шта можемо очекивати”, објашњава лидер СДСС-а. И председник Србије Александар Вучић, који у новембру треба да посети Загреб, на недавно завршеној Генералној скупштини УН у Њујорку је рекао да овај закон не доприноси добросуседским односима Хрватске и Србије.
Најспорнији је став „ц” у првом члану закона, у којем се констатује: „хрватски бранитељи из домовинског рата су бранили и одбранили Републику Хрватску унутар међународно признатих граница од оружане агресије коју је извршила Србија, Црна Гора, Југословенска народна армија и паравојне јединице из Босне и Херцеговине уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Републици Хрватској, организоване и предвођене великосрпском политиком”
У интервјуу за загребачки „Вечерњи лист” Вучић је одговарајући на питање зашто је критиковао предлог новог хрватског закона о бранитељима, казао да када се у њему говори о великосрпској агресији, а резултат је да је протерано 250.000 Срба са својих огњишта и да су Срби на том простору имали више жртава него Хрвати, онда се заборавља да Срби могу да донесу 500 закона о Јасеновцу и другим стратиштима. „Поставља се питање куда то води. Ја само молим наше хрватске пријатеље да се пре него што донесу закон, ставе у наше ципеле, као што то ми радимо овде. Ја никада нисам тражио да дођем у Загреб, а да неко мора да говори какав је геноцид почињен у Јасеновцу, или да неко дође у Београд и да мора о томе да говори. Наш је недостатак у томе што се ретко стављамо у туђи положај или ципеле”, нагласио је српски председник.
Милорад Пуповац упозорава да ће уколико закон прође у оваквом облику несумњиво имати лоше последице по међуетничке односе у Хрватској, али и међудржавне односе између Хрватске и Србије. Али и лоше односе Хрватске са Црном Гором и Босном и Херцеговином. Поводом све гласнијих претњи водећих хрватских странака да ће блокирати пут Србије у ЕУ све док не исплати ратну одштету од 40 милијарди евра, Пуповац каже да пре испостављања таквог захтева постоји читав низ правно-политичких питања на која треба дати одговор: „Захтев за ратну одштету је мач са две оштрице. Као што се добро зна, ратну штету није претрпела само једна страна, већ више, тако да би то било оптерећење не само за једну земљу и један народ, већ и за друге државе и народе”.
Вучић је у интервјуу за „Вечерњи лист” оценио да Хрватска може да прави проблеме Србији, али да не може да заустави њен европски пут. „Нема ништа од тога, чак и да Хрватска хоће. Она може да прави проблеме, али не може да заустави наш пут у ЕУ. Али да будем искрен, ја верујем да ћемо имати подршку Хрватске на том путу”, рекао је Вучић у интервјуу загребачком дневном листу, упитан боји ли се да ће Хрватска инсистирањем на одређеним питањима успорити пут Србије према ЕУ.
Односи на најнижој тачки
За Вучићеву поруку тамошњој јавности да Срби и Хрвати морају да буду савезници у будућности, Александар Попов, директор Центра за регионализам, каже да позитивно утиче на атмосферу уочи његове посете Загребу и разговора са председницом Колиндом Грабар Китаровић. „Ако би којим случајем закон о правима бранитеља био усвојен у предложеном облику, сигурно би могао да утиче да посета Загребу не произведе толико очекиване позитивне ефекте”, истиче Попов који се залаже да се пре Вучићеве посете Хрватској састане нека од мешовитих комисија, рецимо за границе или нестала лица. „Односи Србије и Хрватске су на најнижој тачки од 2000. године, упркос неким позитивним покушајима, као што је било у јуну прошле године када су Вучић и Грабар Китаровић потписивали Декларацију о побољшању односа. Зато треба добро припремити посету Загребу, како би се напокон одледили односи између две суседне државе”, каже Александар Попов.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
