Одлазак примабалерине Вишње Ђорђевић

Вишња Ђорђевић (2. 10. 1938–28. 9. 2017), примабалерина и једна од најсјајнијих звезда на домаћој балетској сцени преминула је након дуже болести, у 79. години. Незаборавна балетска Ана Карењина припадала je генерацији великих уметника који су обележили златно доба београдског балета. После дуге и успешне играчке каријере остварила се као кореограф, педагог, а била је и директорка Балета Народног позоришта у Београду и Балета Хрватског народног казалишта у Сплиту.

Средњу балетску школу „Лујо Давичо” завршила је у Београду у класи педагога Симе Лакетића и Соње Ланкау. Након положеног завршног испита у седмом разреду Балетске школе у Београду, тадашњи директор Балета ХНК у Загребу понудио јој је солистички ангажман. Када су за то сазнали у дирекцији Балета Народног позоришта у Београду одмах јој је понуђен солистички ангажман.

Прва главна улога била је улога Јеле у балету „Ђаво на селу”. У Балету Народног позоришта у Београду од 1956. године најпре је играла мање солистичке, а затим и главне улоге. Уследила је и сарадња са значајним солистима светског гласа тога времена, усавршавања код руских педагога, гостовања на светским сценама. Играла је маестрално Жизелу у истоименом балету, Одету и Одилију у „Лабудовом језеру”, Аурору у „Успаваној лепотици”, Сванилду у „Копелији”, Марију у „Бахчисарајској фонтани”, Јулију у „Ромеу и Јулији”, Катарину Измаилову и наравно незаборавну Ану Карењину у истоименом балету кореографа Димитрија Парлића који је заједно са њом обележио историју београдског балета. Са ансамблом Народног позоришта гостовала је на позорницама Европе и Азије, а посебне успехе је постигла у Барселони, Техерану, Единбургу и Лозани. Самостално је наступила у Напуљу, Паризу (у трупи Милорада Мишковића) и на Куби (као представник југословенског балета на прослави сребрног јубилеја на Куби).

Након завршетка играчке каријере Вишња Ђорђевић се посветила педагошко-репетиторском раду, а из овог сегмента њене каријере најзначајнија је њена сарадња са највећим српским кореографом Димитријем Парлићем чији је асистент била више година. Почетком деведесетих година иницирала је оснивање Фестивала кореографских минијатура који се сваке године одржава у Београду, ревитализовала Убус и иницирала доделу годишњих награда најуспешнијим балетским ствараоцима. За свој уметнички рад добила је бројне награде и признања. Кремација ће бити одржана у понедељак 2. октобра у 15 часова на Новом гробљу у Београду.

НА ВЕСТИ О СМРТИ

Влада Логунов, балетски уметник, педагог, кореограф и председник Убуса:

– Вишња Ђорђевић је била звезда београдског балета, неко ко је носио репертоар и оставио дубоки печат у историји балета Народног позоришта у Београду. Ана Карењина је једна од највећих улога Вишње Ђорђевић са којом је обележила значајан период и представљала је велики део репертоара Народног позоришта, с обзиром на то да се та представа играла стотинак пута, у кореографији Димитрија Парлића. Вронског је са Вишњом на сцени играо Радомир Вучић, а ја сам са њом играо Карењина. Вишња Ђорђевић је заиста имала блиставу уметничку каријеру.

Константин Костјуков, балетски уметник, кореограф и директор Балета Народног позоришта у Београду:

– Вишња Ђорђевић је остварила велики уметнички опус, бројне представе и улоге су остале иза ње. Била је директор балета у Сплиту и Београду, оставила је изузетан траг као уметница и за време њеног директорског мандата у Београду настала је одлична представа „Доктор Џекил и мистер Хајд“ , у којој сам својевремено играо и која је постигла велики успех. Била је апсолутни посвећеник балетској уметности и култури и оставила је изузетан траг.

Милица Бијелић, примабалерина:

– Вишња је била последњи директор балета који ме испратио у пензију. Била је прва која ме је као младу уметницу, клинку од 18 година, примила у своју гардеробу примабалерине и много ме подржавала током каријере. Била је професионалац, велики човек. Све што је дивно и добро повезујем са њеним именом и делом. Не могу да верујем да је отишла.

Дејан Савић, управник Народног позоришта:

– Вишњу Ђорђевић сам упознао прво као балерину, а потом сам као директор Опере и Балета сарађивао са њом. Ради се о уметници која је имала лепу, блиставу и успешну каријеру као играч, педагог, руководилац балета. Ово је још један у низу губитака значајних уметника које бележи Народно позориште, који су отишли у легенду.