Odlazak primabalerine Višnje Đorđević

Višnja Đorđević (2. 10. 1938–28. 9. 2017), primabalerina i jedna od najsjajnijih zvezda na domaćoj baletskoj sceni preminula je nakon duže bolesti, u 79. godini. Nezaboravna baletska Ana Karenjina pripadala je generaciji velikih umetnika koji su obeležili zlatno doba beogradskog baleta. Posle duge i uspešne igračke karijere ostvarila se kao koreograf, pedagog, a bila je i direktorka Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu i Baleta Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu.

Srednju baletsku školu „Lujo Davičo” završila je u Beogradu u klasi pedagoga Sime Laketića i Sonje Lankau. Nakon položenog završnog ispita u sedmom razredu Baletske škole u Beogradu, tadašnji direktor Baleta HNK u Zagrebu ponudio joj je solistički angažman. Kada su za to saznali u direkciji Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu odmah joj je ponuđen solistički angažman.

Prva glavna uloga bila je uloga Jele u baletu „Đavo na selu”. U Baletu Narodnog pozorišta u Beogradu od 1956. godine najpre je igrala manje solističke, a zatim i glavne uloge. Usledila je i saradnja sa značajnim solistima svetskog glasa toga vremena, usavršavanja kod ruskih pedagoga, gostovanja na svetskim scenama. Igrala je maestralno Žizelu u istoimenom baletu, Odetu i Odiliju u „Labudovom jezeru”, Auroru u „Uspavanoj lepotici”, Svanildu u „Kopeliji”, Mariju u „Bahčisarajskoj fontani”, Juliju u „Romeu i Juliji”, Katarinu Izmailovu i naravno nezaboravnu Anu Karenjinu u istoimenom baletu koreografa Dimitrija Parlića koji je zajedno sa njom obeležio istoriju beogradskog baleta. Sa ansamblom Narodnog pozorišta gostovala je na pozornicama Evrope i Azije, a posebne uspehe je postigla u Barseloni, Teheranu, Edinburgu i Lozani. Samostalno je nastupila u Napulju, Parizu (u trupi Milorada Miškovića) i na Kubi (kao predstavnik jugoslovenskog baleta na proslavi srebrnog jubileja na Kubi).

Nakon završetka igračke karijere Višnja Đorđević se posvetila pedagoško-repetitorskom radu, a iz ovog segmenta njene karijere najznačajnija je njena saradnja sa najvećim srpskim koreografom Dimitrijem Parlićem čiji je asistent bila više godina. Početkom devedesetih godina inicirala je osnivanje Festivala koreografskih minijatura koji se svake godine održava u Beogradu, revitalizovala Ubus i inicirala dodelu godišnjih nagrada najuspešnijim baletskim stvaraocima. Za svoj umetnički rad dobila je brojne nagrade i priznanja. Kremacija će biti održana u ponedeljak 2. oktobra u 15 časova na Novom groblju u Beogradu.

NA VESTI O SMRTI

Vlada Logunov, baletski umetnik, pedagog, koreograf i predsednik Ubusa:

– Višnja Đorđević je bila zvezda beogradskog baleta, neko ko je nosio repertoar i ostavio duboki pečat u istoriji baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Ana Karenjina je jedna od najvećih uloga Višnje Đorđević sa kojom je obeležila značajan period i predstavljala je veliki deo repertoara Narodnog pozorišta, s obzirom na to da se ta predstava igrala stotinak puta, u koreografiji Dimitrija Parlića. Vronskog je sa Višnjom na sceni igrao Radomir Vučić, a ja sam sa njom igrao Karenjina. Višnja Đorđević je zaista imala blistavu umetničku karijeru.

Konstantin Kostjukov, baletski umetnik, koreograf i direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu:

– Višnja Đorđević je ostvarila veliki umetnički opus, brojne predstave i uloge su ostale iza nje. Bila je direktor baleta u Splitu i Beogradu, ostavila je izuzetan trag kao umetnica i za vreme njenog direktorskog mandata u Beogradu nastala je odlična predstava „Doktor Džekil i mister Hajd“ , u kojoj sam svojevremeno igrao i koja je postigla veliki uspeh. Bila je apsolutni posvećenik baletskoj umetnosti i kulturi i ostavila je izuzetan trag.

Milica Bijelić, primabalerina:

– Višnja je bila poslednji direktor baleta koji me ispratio u penziju. Bila je prva koja me je kao mladu umetnicu, klinku od 18 godina, primila u svoju garderobu primabalerine i mnogo me podržavala tokom karijere. Bila je profesionalac, veliki čovek. Sve što je divno i dobro povezujem sa njenim imenom i delom. Ne mogu da verujem da je otišla.

Dejan Savić, upravnik Narodnog pozorišta:

– Višnju Đorđević sam upoznao prvo kao balerinu, a potom sam kao direktor Opere i Baleta sarađivao sa njom. Radi se o umetnici koja je imala lepu, blistavu i uspešnu karijeru kao igrač, pedagog, rukovodilac baleta. Ovo je još jedan u nizu gubitaka značajnih umetnika koje beleži Narodno pozorište, koji su otišli u legendu.