„Златна шкољка” Џејмсу Франку

Поигравајући се са идејом о квази римејку „Грађанина Кејна међу лошим филмовима”, како је иначе заиста својевремено био окарактерисан култни филм „Соба” Томија Висоа, Џејмс Франко као редитељ, али и као глумац у садејству са рођеним братом Дејвом, такође глумцем, портретише филмске залуђенике осредњег талента у процесу настанка још једног „филмског ремек-дела” које се одмах може бацити у смеће. Духовито и симпатично, публици се филм допао, а није без смисла ни чињеница да је шпански дистрибутер данима унапред, џиновским билбордима широм града најављивао редовну биоскопскиу дистрибуцију одмах по завршетку фестивала...

 Без награде, наравно, да није остао ни баскијски филм „Хандија” („Џин”) Аритора Арегија и Хона Гарања о којем је ових дана било детаљно писано на страницама „Политике”. Овом филму припала је друга по важности награда – Специјална награда жирија. „Сребрну шкољку” за најбољу режију освојила је аргентинска редитељка Анахи Бернери за врло добар егзинстенцијалистички филм „Аланис”, о свакодневној борби за живот и за одгајање малог сина једне буеносајиреске проститутке. За улогу Аланис у овом филму глумица Софија Гала Кастиљоне заслужено је освојила „Сребрну шкољку” за најбољу женску ролу. Ову награду, али за најбољу мушку улогу, такође заслужено, освојио је румунски глумац Богдан Димитраче за свој снажни перфоманс оца у филму „Поророка” Константина Попескуа.

 Жири предвођен Џоном Малковичем награду за најбољи сценарио праведно је доделио аутору приче у још једном аргентинском филму у главном такмичењу – Дијегу Лерману за „Неку врсту породице” који је и корежирао заједно са Маријом Меиром, док је награда за најбољи сниматељски рад уручена легендарном немачком камерману Флоријану Балхаусу за изванредну фотографију у филм „Капетан” Роберта Швенткеа. Иначе, овај црно-бели немачки филм приказан у самој фестивалској завршници, потресна и неуобичајена је слика немачких злочина и злочинаца током Другог светског рата. По атмосфери, овај филм негде подсећа на мађарски „Шаулов син”, само што се на мрачне догађаје гледа из „инсајдерског” немачког угла...

 Овогодишње, још веће и још раскошније, издање сансебастијанског фестивала остаће запамћено по почасним наградама додељеним Ањес Варди и Моники Белучи, по врло доброј селекцији дебитантских филмова у програму „Нови редитељи” и по „Бисерима” у оквиру програма „Забалтеги” („Отворена зона”). Филмови из ове селекције, а реч је о већ награђеним филмовима на највећим светским фестивалима, такмиче се за награду публике, која је највећи број својих гласова дала једном од венецијанских лауреата, филму „Три билборда изван Ебинга, Мизури Мартина Мекдонага...

Награда Федеоре данском „Шармеру”

Сан Себастијан- Жири критичара Федеоре којим је председавала потписница ових редова, награду за најбољу филм у такмичарском програму „Нови редитељи” доделио је данско-шведском филму „Шармер” Милада Аламија, у којем је овај  млади аутор иранског порекла кроз интелигентно вођену студију културолошких различитости и породичних вредности, приказујући више оно што људе спаја а не раздваја, дао свеж поглед на један од највећих изазова у данашњој Европи. Жири Федеоре је доделио и специјално признање и то равноправно колумбијском филму „Убити Исуса” (освојио је још неколико незваничних награда) и филипинском филму „Подземље”...