Пети октобар, мислим...

Како је почело

Како у оној написаној, тако и у нашој проживљеној поеми, главни актер се изгубио у мрачној шуми, те бива нападнут од алегоријских сила таме и духовних невоља.

О Милошевићу говорим, наравно, иако ме нервира што стално морам да објашњавам.

Његови критичари рећи ће да су га напали пожуда, похлепа и охолост.

Његове присталице тврде да су га напали много прозаичнији противници са много практичнијим оружјем, те су га, касније, и физички елиминисали.

Историја ће рећи ко је био у праву, али, као што би се десило у бајци, Вергилије се није појавио да га спасе.

Али, зато се појавио Студент да га изручи!!!

Наш јунак је завршио у Хагу, а латински песник, прерушен у немачког амбасадора, за руку је узео НОВОГ хероја, отресао му одежду нагорелу приликом освајања слободе и паљења народне скупштине и повео га у нови живот.

Овај, Ђинђић (за неписмене), не схватајући значај тренутка, није могао да раскине пакт с ђаволом, па је за собом повео и паликуће.

Међутим, када је хтео да им одузме шибице, они су га убили. Тако су се и његове присталице и његови непријатељи нашли пред девет кругова пакла.

Нешто касније

Док је Југославија, а за њом и Србија, темељно и незаустављиво, неки ће рећи уништавана, неки спасавана, такође потпуно намерно и потпуно организовано, стварани су услови за призивање нових потреба, новог избора, нових вредности.

Многобројним понављањем званичне истине и елиминисањем неистомишљеника у име демократије, овладавањем медијима и јавним мњењем, утицајем на ниже слојеве људске свести и на подсвест, уз помоћ и саветодавне услуге које су скоро нескривено долазиле споља, прво као опозиција, а касније и као нова жута власт, ова олигархијска група, као и већина ослободилаца у историји, не само да је демонизовала бившу власт, већ је покушала да поништи и све оне који су се о њу очешали, све који су за јоту имали другачије мишљење или нису довољно јасно показивали одушевљење новим развојем ситуације.

Покајници и прелетачи, у одређеном броју, билу су добродошли као инсајдери. Такође, свим богатим појединцима моментално су опроштени греси из младости.

Нова држава је рођена. Ваљало је љуљати.

Држава

Ослободиоци су иконографију прилагодили захтевима времена. Кожни шињели су замењени, фигуративно, жутим „Арманијевим” оделима, уместо лаких тенкова практичнијим су се показала возила марке „ауди”.

Свако ко је бацио јаје на прошлост добио је свој део плена. Додуше, томе су претходили досовски договори, гледало се и на испуњавање дечачких снова, жеља и амбиција, али се проблем управљања није назирао у тим радосним временима, док су из јавних предузећа и свих значајних и мање значајних установа грубо и уз понижења, понегде уз батине, избацивани углавном способни и на та места због својих квалитета бирани кадрови.

Свакоме коме је радни и било какав лични успех коинцидирао са Милошевићевом ером одзвонило је у сваком погледу.

О изузецима, прелетачима, већ смо говорили.

Наравно да страни помагачи нису могли да дозволе да младом демократијом управљају само револуционарни занесењаци, јер се то у претходним „спонтаним” променама у околним државама показало као лоша идеја. Зато су основане многе невладине организације, о трошку наше владе, а многобројни страни саветници заузели су своја места уз руководиоце у главним системима и институцијама да би се ублажило незнање и спречила брзоплетост.

Временом, институције су добиле своје обрисе, баш као и спољна политика и стратегија према кључним елементима спотицања, као што су Косово, границе, сврха Војске, понашање полиције...

Да ли сам то поменуо Косово?

Наравно да сам га поменуо. Косово су нам отели!

Жута власт је пристала на све, међутим, показало се да ни то није било довољно, и да период понижавања, неки ће рећи прилагођавања, мора да буде дужи, све док се наредбодавац у потпуности не увери да ће нови лидер западног Балкана, тај нови тигар, бити направљен искључиво од обојеног папира.