Царски дочек краљу
После деценија проведених на супротним странама, Русија и Саудијска Арабија отварају ново поглавље које наговештава стратешке спољнополитичке заокрете две земље и може да буде прекретница конфликтном Блиском истоку.
Председник Владимир Путин приредио је у једној од најграндиознијих сала Кремља царски дочек краљу Салману бин Абдулазизу, првом саудијском монарху који је посетио Москву, а „ново пријатељство” кује се на амбицијама Русије да уђе у простор који је деценијама под монополском контролом САД, и саудијске намере да има независнију улогу према америчко-руском ривалитету на Блиском истоку.
Поступно отварање према свету и обазрив излазак из америчке сенке део су амбициозног саудијског пројекта названог „Визија 2030” који предвиђа не само политичку диверсификацију већ и трагање за новим инвестиционим тржиштима и набавкама наоружања које није готово искључиво америчко или британско.
Саудијци су дуго посматрали САД као главног, ако не и јединог спољнополитичког партнера, али промене у врховима куће Сауда и сумње у америчку поузданост због неспремности да јасно стане на страну Ријада у спору с Катаром учиниле су да краљевина трага за новим савезништвима.
Иако две земље подржавају супротстављене стране грађанског рата у Сирији, имају различите погледе на улогу Ирана а Русија се противи саудијској војној интервенцији у Јемену, шеф дипломатије краљевине која је један од најближих арапских савезника САД, посету је означио као „историјску”.
„Односи су почели да се развијају и отварају нове хоризонте које раније нисмо могли ни да замислимо, достигли су историјски моменат”, изјавио је Адел Џубеир. Свакако јесу имајући у виду њихову историју.
Совјетски Савез је 1926. био прва земља која је успоставила дипломатске односе с Краљевином Хиџаза и Неџда (како се саудијска држава звала до 1932), али везе су убрзо захладнеле па је Ријад 1938. прекинуо сваку сарадњу. Посебно лош период био је у време када су Саудијци стали на страну САД и отворено подржавали муџахедине који су се у Авганистану борили против совјетске окупације.
Односи су обновљени тек 1990. после распада СССР-а. Престолонаследник, принц Абдулах, боравио је у Москви 2003. да би касније као краљ угостио Путина као првог руског лидера који је фебруара 2007. посетио Ријад.
Период нових изазова наступио је избијањем грађанског рата у Сирији: Москва је стала на страну председника Башара ел Асада, Ријад је подршком побуњеницима желео да он по сваку цену буде уклоњен.
Много тога се променило после руске војне интервенције у Сирији која је преокренула ратну срећу и сачувала Асада не само на власти, већ и као незаобилазног актера неких будућих преговора о мирном решењу кризе.
Сем сагласности о заједничкој борби против тероризма оличеног у Исламској држави, Сирија је била у врху агенде. Упркос чињенице да су на супротним странама, остварена је сагласност да одржавање статуса кво у Сирији није ни у чијем интересу.
Саудијци и даље оркестрирају делове опозиције, али схватају да морају да сарађују с Москвом. Краљ Салман није у Москви поновио познати позив да Асад буде уклоњен са власти. Ријад подржава мировне консултације у главном граду Казахстана, Астани, које спонзорише Москва. Договорен је заједнички рад на окупљању расцепкане сиријске опозиције како би се обновио политички процес у Женеви.
Неке од опозиционих група које подржавају Саудијци већ су прихватиле план о демилитаризованим зонама који промовише Русија. Путин и Салман сагласили су се око неопходности да се сачувају територијални интегритет Сирије и државне институције.
Ако већ морају да преговарају, Саудијци то радије чине са Русијом него са Ираном, који је други најмоћнији Асадов заштитник, и највећи саудијски ривал у региону. Блиско партнерство Русије са Ираном остаје једна од кључних брига Саудијаца чији је монарх апеловао на Путина да спречи ширење иранског утицаја по региону не одустајући од старе флоскуле да Техеран „извози тероризам”.
Краљ Салман је посебно инсистирао да Русија обезбеди да наоружане иранске формације под обавезно напусте Сирију када се успостави мир – што наговештава да би Москва могла да буде посредник у опасном конфликту сунитске краљевине и шиитске Исламске Републике.
Москва се од 2013. озбиљније ангажовала покушавајући да поврати утицај који је имала на Блиском истоку све до времена када је бивши египатски председник Анвар ел Садат 1972. протерао пет хиљада совјетских војник саветника.
Утврђујући позицију у Сирији, где држи своју једину поморску базу на Медитерану, Русија већ има снажну сарадњу са Турском, покушава да ојача позиције у Египту и Ираку. Руски продор најуочљивији је кроз аранжмане о продајама оружја.
Саудијци, чији се апетити за војним испорукама нису исцрпли 350 милијарди долара вредним уговором о куповини америчког оружја у наредној деценији, намеравају да набаве руски противракетни систем С-400. Иако је то потврда да не желе искључиви патронат САД, трка за наклоност Саудијаца се наставља: Стејт департмент је у петак саопштио могућу продају америчког антиракетног система одбране вредног 15 милијарди долара.
Краљ Салман је у пратњи стотинак бизнисмена сада отворио врата руском приступу конзервативним монархијама Залива које би могле да буду атрактивни инвеститори у временима када се Москва суочава са санкцијама Запада. Формиран је заједнички инвестициони фонд коме је намењена милијарда долара, а најављене су инвестиције и из Уједињених Арапских Емирата.
Амалгам сарадње две земље које дају близу половине светске производње нафте и које су се дотле често сукобљавале на глобалном тржишту, потврђен је обостраном одлучношћу да се до марта 2018. сачува договор о ограничавању производње нафте, како би се зауставио пад цене енергента од кога у највећој мери зависе њихове привреде.
Ако једна посета одлучује о светској цени нафте и наговештава да одреди правце изласка из највећег тренутног светског конфликта, сиријског, онда с правом носи атрибут историјске.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


