Carski doček kralju

Postupno otvaranje prema svetu i obazriv izlazak iz američke senke deo su ambicioznog saudijskog projekta nazvanog „Vizija 2030” koji predviđa ne samo političku diversifikaciju već i traganje za novim investicionim tržištima i nabavkama naoružanja koje nije gotovo isključivo američko ili britansko.

Saudijci su dugo posmatrali SAD kao glavnog, ako ne i jedinog spoljnopolitičkog partnera, ali promene u vrhovima kuće Sauda i sumnje u američku pouzdanost zbog nespremnosti da jasno stane na stranu Rijada u sporu s Katarom učinile su da kraljevina traga za novim savezništvima.

Iako dve zemlje podržavaju suprotstavljene strane građanskog rata u Siriji, imaju različite poglede na ulogu Irana a Rusija se protivi saudijskoj vojnoj intervenciji u Jemenu, šef diplomatije kraljevine koja je jedan od najbližih arapskih saveznika SAD, posetu je označio kao „istorijsku”.

„Odnosi su počeli da se razvijaju i otvaraju nove horizonte koje ranije nismo mogli ni da zamislimo, dostigli su istorijski momenat”, izjavio je Adel Džubeir. Svakako jesu imajući u vidu njihovu istoriju.

Sovjetski Savez je 1926. bio prva zemlja koja je uspostavila diplomatske odnose s Kraljevinom Hidžaza i Nedžda (kako se saudijska država zvala do 1932), ali veze su ubrzo zahladnele pa je Rijad 1938. prekinuo svaku saradnju. Posebno loš period bio je u vreme kada su Saudijci stali na stranu SAD i otvoreno podržavali mudžahedine koji su se u Avganistanu borili protiv sovjetske okupacije.

Odnosi su obnovljeni tek 1990. posle raspada SSSR-a. Prestolonaslednik, princ Abdulah, boravio je u Moskvi 2003. da bi kasnije kao kralj ugostio Putina kao prvog ruskog lidera koji je februara 2007. posetio Rijad.

Period novih izazova nastupio je izbijanjem građanskog rata u Siriji: Moskva je stala na stranu predsednika Bašara el Asada, Rijad je podrškom pobunjenicima želeo da on po svaku cenu bude uklonjen.

Mnogo toga se promenilo posle ruske vojne intervencije u Siriji koja je preokrenula ratnu sreću i sačuvala Asada ne samo na vlasti, već i kao nezaobilaznog aktera nekih budućih pregovora o mirnom rešenju krize.

Sem saglasnosti o zajedničkoj borbi protiv terorizma oličenog u Islamskoj državi, Sirija je bila u vrhu agende. Uprkos činjenice da su na suprotnim stranama, ostvarena je saglasnost da održavanje statusa kvo u Siriji nije ni u čijem interesu.

Saudijci i dalje orkestriraju delove opozicije, ali shvataju da moraju da sarađuju s Moskvom. Kralj Salman nije u Moskvi ponovio poznati poziv da Asad bude uklonjen sa vlasti. Rijad podržava mirovne konsultacije u glavnom gradu Kazahstana, Astani, koje sponzoriše Moskva. Dogovoren je zajednički rad na okupljanju rascepkane sirijske opozicije kako bi se obnovio politički proces u Ženevi.

Neke od opozicionih grupa koje podržavaju Saudijci već su prihvatile plan o demilitarizovanim zonama koji promoviše Rusija. Putin i Salman saglasili su se oko neophodnosti da se sačuvaju teritorijalni integritet Sirije i državne institucije.

Ako već moraju da pregovaraju, Saudijci to radije čine sa Rusijom nego sa Iranom, koji je drugi najmoćniji Asadov zaštitnik, i najveći saudijski rival u regionu. Blisko partnerstvo Rusije sa Iranom ostaje jedna od ključnih briga Saudijaca čiji je monarh apelovao na Putina da spreči širenje iranskog uticaja po regionu ne odustajući od stare floskule da Teheran „izvozi terorizam”.

Kralj Salman je posebno insistirao da Rusija obezbedi da naoružane iranske formacije pod obavezno napuste Siriju kada se uspostavi mir – što nagoveštava da bi Moskva mogla da bude posrednik u opasnom konfliktu sunitske kraljevine i šiitske Islamske Republike.

Moskva se od 2013. ozbiljnije angažovala pokušavajući da povrati uticaj koji je imala na Bliskom istoku sve do vremena kada je bivši egipatski predsednik Anvar el Sadat 1972. proterao pet hiljada sovjetskih vojnik savetnika.

Utvrđujući poziciju u Siriji, gde drži svoju jedinu pomorsku bazu na Mediteranu, Rusija već ima snažnu saradnju sa Turskom, pokušava da ojača pozicije u Egiptu i Iraku. Ruski prodor najuočljiviji je kroz aranžmane o prodajama oružja.

Saudijci, čiji se apetiti za vojnim isporukama nisu iscrpli 350 milijardi dolara vrednim ugovorom o kupovini američkog oružja u narednoj deceniji, nameravaju da nabave ruski protivraketni sistem S-400. Iako je to potvrda da ne žele isključivi patronat SAD, trka za naklonost Saudijaca se nastavlja: Stejt department je u petak saopštio moguću prodaju američkog antiraketnog sistema odbrane vrednog 15 milijardi dolara.

Kralj Salman je u pratnji stotinak biznismena sada otvorio vrata ruskom pristupu konzervativnim monarhijama Zaliva koje bi mogle da budu atraktivni investitori u vremenima kada se Moskva suočava sa sankcijama Zapada. Formiran je zajednički investicioni fond kome je namenjena milijarda dolara, a najavljene su investicije i iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Amalgam saradnje dve zemlje koje daju blizu polovine svetske proizvodnje nafte i koje su se dotle često sukobljavale na globalnom tržištu, potvrđen je obostranom odlučnošću da se do marta 2018. sačuva dogovor o ograničavanju proizvodnje nafte, kako bi se zaustavio pad cene energenta od koga u najvećoj meri zavise njihove privrede.

Ako jedna poseta odlučuje o svetskoj ceni nafte i nagoveštava da odredi pravce izlaska iz najvećeg trenutnog svetskog konflikta, sirijskog, onda s pravom nosi atribut istorijske.