Ердоган између Трампа и Путина

Америчко одбијање да Гулена, који је осумњичен да је прошле године организовао неуспешни пуч против председника Реџепа Тајипа Ердогана, изручи Турској само је једна од тачака раздора између прве и друге најјаче армије у Северноатлантској алијанси. Ердоган је уназадио односе са САД и ЕУ после пропалог државног удара када је, не осврћући се на западна упозорења, похапсио и отпустио десетине хиљада неистомишљеника међу службеницима, судијама, тужиоцима, новинарима, професорима и официрима. У затвору је завршило и неколико америчких држављана који турском председник служе као монета за поткусуривање јер их нуди САД у замену за Гулена, преноси „Вашингтон пост”.

Сукоб је продубљен доласком нове америчке администрације јер је Доналд Трамп појачао сарадњу са сиријским Курдима, наоружавајући их за борбу против Исламске државе (ИД). Иако се Пентагон ослања на сиријске Курде у рату против ИД, за Ердогана су они неприхватљив партнер јер сарађују са турском Курдском радничком партијом (ПКК), која је за Анкару (и за САД) терористичка организација. И летошња криза у Персијском заливу била је повод за конфликт јер је Трамп подржао блокаду арапских земаља наметнуту Дохи којој је Ердоган понудио помоћ. Билатерални односи стављени су на још већу пробу када је Турска недавно од Русије наручила одбрамбени ракетни систем вредан 2,5 милијарде долара. НАТО је одмах прекорио савезника са Босфора тврдећи да је С-400 некомпатибилан с наоружањем које имају остале чланице алијансе.

Када је одлучио да купи оружје од америчког ривала, Ердоган је показао да је све сумњичавији према САД и НАТО, оцењује Би-Би-Си, подсећајући да су САД и Немачка повукле одбрамбени систем „патриот” из Турске и да је Берлин, због ауторитарног Ердогановог понашања, зауставио продају наоружања Анкари. Исфрустриран због критика са Запада и америчким одбијањем да му прода дронове, Ердоган се окренуо Русији. С-400 је најразвијенији руски систем ваздушне одбране дугог домета. Кремљ га је распоредио у својој сиријској бази у Латакији пре две године, када је Ердоганова влада оборила руски војни авион изнад границе са Сиријом. Инцидент је довео до наглог захлађења у односима и одлуке руског председника Владимира Путина да забрани увоз турских производа.

И поред тога што су Путин и Ердоган изгладили односе, примећује турски лист „Хуријет” у издању на енглеском језику, овај догађај показује да руско-турско пријатељство није урезано у камену, што доводи у питање Ердоганову калкулацију. Две земље имају супротстављене циљеве у Сирији, где Анкара жели да види леђа председнику Башару ел Асаду, коме Москва пружа политичку и војну заштиту. У очима Кремља, ПКК није терористичка организација и Курди треба да добију већу аутономију на Блиском истоку.

Ако се зна и да поједини стручњаци сматрају да С-400 није потребан турској армији и да Кремљ неће пристати да са њом развија систем и подели своју најнапреднију технологију, чини се да је куповина мотивисана искључиво политичким, а не војним разлозима. Уколико не успе да заплаши западњаке руско-турским савезништвом и приволи их на уступке, Ердоган би могао да, закључује „Хуријет”, остане „и без хлеба и без погаче” – са поквареним односима са Западом и непоправљивим односима са Русијом.