Erdogan između Trampa i Putina

Američko odbijanje da Gulena, koji je osumnjičen da je prošle godine organizovao neuspešni puč protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, izruči Turskoj samo je jedna od tačaka razdora između prve i druge najjače armije u Severnoatlantskoj alijansi. Erdogan je unazadio odnose sa SAD i EU posle propalog državnog udara kada je, ne osvrćući se na zapadna upozorenja, pohapsio i otpustio desetine hiljada neistomišljenika među službenicima, sudijama, tužiocima, novinarima, profesorima i oficirima. U zatvoru je završilo i nekoliko američkih državljana koji turskom predsednik služe kao moneta za potkusurivanje jer ih nudi SAD u zamenu za Gulena, prenosi „Vašington post”.

Sukob je produbljen dolaskom nove američke administracije jer je Donald Tramp pojačao saradnju sa sirijskim Kurdima, naoružavajući ih za borbu protiv Islamske države (ID). Iako se Pentagon oslanja na sirijske Kurde u ratu protiv ID, za Erdogana su oni neprihvatljiv partner jer sarađuju sa turskom Kurdskom radničkom partijom (PKK), koja je za Ankaru (i za SAD) teroristička organizacija. I letošnja kriza u Persijskom zalivu bila je povod za konflikt jer je Tramp podržao blokadu arapskih zemalja nametnutu Dohi kojoj je Erdogan ponudio pomoć. Bilateralni odnosi stavljeni su na još veću probu kada je Turska nedavno od Rusije naručila odbrambeni raketni sistem vredan 2,5 milijarde dolara. NATO je odmah prekorio saveznika sa Bosfora tvrdeći da je S-400 nekompatibilan s naoružanjem koje imaju ostale članice alijanse.

Kada je odlučio da kupi oružje od američkog rivala, Erdogan je pokazao da je sve sumnjičaviji prema SAD i NATO, ocenjuje Bi-Bi-Si, podsećajući da su SAD i Nemačka povukle odbrambeni sistem „patriot” iz Turske i da je Berlin, zbog autoritarnog Erdoganovog ponašanja, zaustavio prodaju naoružanja Ankari. Isfrustriran zbog kritika sa Zapada i američkim odbijanjem da mu proda dronove, Erdogan se okrenuo Rusiji. S-400 je najrazvijeniji ruski sistem vazdušne odbrane dugog dometa. Kremlj ga je rasporedio u svojoj sirijskoj bazi u Latakiji pre dve godine, kada je Erdoganova vlada oborila ruski vojni avion iznad granice sa Sirijom. Incident je doveo do naglog zahlađenja u odnosima i odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da zabrani uvoz turskih proizvoda.

I pored toga što su Putin i Erdogan izgladili odnose, primećuje turski list „Hurijet” u izdanju na engleskom jeziku, ovaj događaj pokazuje da rusko-tursko prijateljstvo nije urezano u kamenu, što dovodi u pitanje Erdoganovu kalkulaciju. Dve zemlje imaju suprotstavljene ciljeve u Siriji, gde Ankara želi da vidi leđa predsedniku Bašaru el Asadu, kome Moskva pruža političku i vojnu zaštitu. U očima Kremlja, PKK nije teroristička organizacija i Kurdi treba da dobiju veću autonomiju na Bliskom istoku.

Ako se zna i da pojedini stručnjaci smatraju da S-400 nije potreban turskoj armiji i da Kremlj neće pristati da sa njom razvija sistem i podeli svoju najnapredniju tehnologiju, čini se da je kupovina motivisana isključivo političkim, a ne vojnim razlozima. Ukoliko ne uspe da zaplaši zapadnjake rusko-turskim savezništvom i privoli ih na ustupke, Erdogan bi mogao da, zaključuje „Hurijet”, ostane „i bez hleba i bez pogače” – sa pokvarenim odnosima sa Zapadom i nepopravljivim odnosima sa Rusijom.