Србија на светском првенству у Русији

Тако је изгледа морало да буде. Уз доста муке и напора, нервозе, која је после несрећног пораза у Бечу потпуно обузела наше најбоље фудбалере, али и уз срећу, Србија је на крају успела да се домогне највеће фудбалске смотре која ће се идуће године одржати у Русији. Пут до Мундијала, није било ни мало лак, али је одлучујући корак направљен на домаћем терену и то против екипе која је са пуно самопоуздања стигла у Београд. Игра поново није била на жељеном нивоу, али то је сада мање важно. Битно је да смо после осам година поново део најозбиљнијег фудбалског друштва... Србија – Грузија 1:0 (0:0)

Славољуб Муслин се пред сусрет са Грузијом одлучио за корените промене у тиму. Први потез нашег селектора је био да освежи штоперски тандем новим играчима, са Макисмовићем и Тошићем. Други, да се нешто озбиљније уради са средњим редом који је такође потпуно подбацио прошлог петка. Тако су шансу добили Гудељ и Љајић. Наши фудбалери су пре овог двобоја морали да знају да у спорту постоје одређене законитости, и да пут до победе води само у колективној игри.

Грузија је једна од ретких репрезентација која може да се похвали да је била опасан такмац многим фаворитима у нашој групи. Екипа коју предводи Словак Владимир Вајс се није обрукала ни пред једним тимом. па је са пуно оптимизма угледни гост допутовао у Београд, с намером да ту улогу, која јој је кроз ове квалификације на неки начин и била намења, оправда у пуном светлу. Гости су се одмах на почетку добро организовали, док се код наших фудбалера осећао благи грч, због огромног притиска који су сами себи наметнули после пораза у Бечу.

На одлично припремљеном терену, новој травнатој подлози, играчи су имали све што им је било потребно да развију игру, да покажу шта знају. У ваздуху се осећала велика напетост, јер, победа у последњем колу квалификација, против тима, који је одавно изгубио све шансе да се домогне Мундијала, за Србију је значила све.

Грузијци су мирно комбиновали на својој половини терена, са пуно дисциплине и реда су извршавали сваки задатак селектора Вајса, по многима једног од најталентованијих европских тренера. Од Матића и Гудеља, који је добио шансу у односу на Луку Миливојевића, се очекивало да зналачки повежу наше редове, а од Тадића и Љајића да својим луцидним потезима разиграју Александра Митровића.

Гости су опасно запретили у 16. минуту када је Гвилија добро шутирао са око двадесетак метара. Срећом, Стојковић је био добро постављен.

Некако сам почетак није пуно обећавао. Као да су наши фудбалери и даље били у нокдауну, па се мало ко усуђивао да преузме пуну оговорност, а у овој утакмици нам је више него до сада био потребан вођа. Гости су се потпуно ослободили почетног притиска после првог дела првог полувремена, све чешће су били на нашој половини, што је додатно оптерећивало одбрану Србије.

Искрено, очекивао се другачији концепт у нашој игри, од репрезентације која у односу на ривала има далеко бољу репутацију на међународној сцени, а у првих пола часа игре све је подсећало на старе проблеме, који нас и даље прате. У тим тренуцима утихнула је и публика, која је у добром расположењу дочекала наше фудбалере. А онда када је противник преузео пуну команду на терену, почели су и по који звиждуци, што није слутило на добро. Шут Какабадзеа у 40. минуту је још више уплашио наше играче, који су се одмах тргли и у наредном нападу Тадић је запретио Макаридзеу. Тако је уз доста проблема Србија завршила нервозно полувреме, по многима најслабијих 45. минута у овим квалификацијама, са ипак, новом надом...

На почетку другог поглавља важног двобоја, са трибина нашег највећег стадиона чуло се: ,,хоћемо победу,,! Додуше, наш тим је кренуо далеко одлучније, па је ударац Гудеља са ивице шеснаестерца био прва права претња, да би који минут касније и капитен Ивановић добро намучио Макаридзеа. Некако Матић и Љајић нису успевали да се легитимишу на средини терена, бар не у оном светлу у каквом их познајемо, па је можда и у тој чињеници лежао један од главних разлога због чега је противник у првих 45 минута имао већи посед лопте у ногама.

Некако чинило се да у овом мечу Србија хода ,,по ивици жилета,, јер је противник био добро организован, често су Грузијци умели да стигну и до нашег шеснаестерца. Али, срећа је што имамо на голу Владимира Стојковића.

У 55. минуту домаћин је извео најлепшу акцију до тада. Тадић и Љајић су добро комбиновали, уследио је центаршут ка Митровићу, наш центарфор је добро скочио, додуше искоса са десне стране, уследио је јак и прецизан ударац ка голу али је Макаридзе феноменалном интервенцијом успео да одбрани своју мрежу. Били су то моменти пуне доминације нашег тима.

Видевши да време на семафору све више иде Муслин се у 60. минуту определио на прву промену, уместо Љајића на терен је послао Пријовића, нападача ПАОК-а, с намером да иза нашег новог нападачког тандема на терену буде Душан Тадић. Био је то пун погодак селектора.

У 66. минуту након добро изведеног корнера Гудеља са десне стране Ивановић је високо скочио, шутирао главом, али је овог пута срећа погледала госте. Тај нови концепт игре у дугом полувремену који је подразумевао пуну ангажованост сваког појединца, донео је нешто боље издање,,орлова,, али фалио је само гол...

Какву је само шансу имала Србија у 70. минуту када је Матић из све снаге шутирао, у жељи да разбије малер у погледу ефикасности, да би са саме гол линије одлично нтервенисао капитен Канкава, спасивши сигуран погодак. У тим тренуцима гол Грузије је био под сталном опсадом. Било је само питање када ће наша репрезентација повести.

А онда у 74. минуту Бранислав Ивановић преузима пуну одговорност на терену. Он је капитенски одрадио највећи део посла. Ивановић је сам кренуо у напад, нанизао неколико ихрача гостију, уследило је додавање до Митровића, а овај је на другој страни зналачки пронашао Александра Пријовића, који у паду десном ногом шаље лопту иза немоћног Макаридзеа: Србија – Грузија 1:0!

Улазак Луке Миливојевића уместо Александра Митровића у 76. минуту донео је одређене корекције у нашем тиму. Гудељ је отишао напред док су за чување мреже испред Стојковића били задужени Матић и Мливојевић. До краја све је ишло на нашу воденицу...

Стадион: ,,РајкоМитић,,. Гледалаца: 37.000. Судија: Павел Гил (Пољска). Стрелац: Александар Пријовић у 74. минуту. Жути картони: Матић, Максимовић (Србија), Квилитаја (Грузија)

Србија: Стојковић 7, Ивановић 8, Максимовић 7, Тошић 7,5, Рукавина 6, Гудељ 7, Матић 7,5, Коларов 7, Љајић 6 (од 60. Пријовић 7,5), Тадић 7 (од 89. Костић -), Митровић 6,5 (од 77. Миливојевић 6).

Грузија: Макаридзе 7, Какабадзе 7, Кашиа 6, Кочолава 7, Наваловски 7, Канкава 7, Гвилија 6, Абурјанија 6 (од 82. Арашвили -), Јигаурти 6, Казаишвили 6,5, Квилитаја 6 (од 78. Меребашвили 6).

----------------------------

Макисмовић: Уживајмо у овој победи

Штопер Наполија Никола Максимовић је био пресрећан због успеха. Добро је обавио посао у одбрани.

- Током читавих квалификација били смо добри, држали смо водећу позицију. У нашој групи није било изразитих фаворита. Ово је била изједначена група са четири добре екипе. Уживајмо у овој победи, није крио Макисмовић.

Тадић: Нисмо бриљирали, али је најважније да идемо на СП

Са четири гола и седам асистенција Душан Тадић је међу нашим најбољим играчима у овим квалификацијама.

- Заслужили смо да идемо на светско првенство. Истина је да у ове две утамице нисмо бриљирали али на крају најважније је да смо успели да изборимо пласман на Мундијал. Хвала публици на подршци, истакао је Тадић.