Независност Каталоније са одложеним дејством

„У Каталонији постоји консензус да њену судбину одређују Каталонци на референдуму. Држава је на то одговорила прогоном наших установа”, казао је Пуђдемонт, додавши да Каталонци траже мирно решење, али да никада па ни сада нису пронашли саговорника. Прешавши са каталонског на шпански, Пуђдемонт се обратио Шпанцима:

„Нисмо делинквенти, лудаци, пучисти. Ми смо нормални људи који желе да гласају. Постоји демократија изнад устава. Немамо ништа против Шпанаца. Наша веза не функционише и није се урадило ништа да се поправи ситуација.”

„Ово је било први пут да се гласање одржи уз полицијске снаге које туку људе у редовима испред биралишта”, приметио је Пуђдемонт, захваливши свима који су гласали без обзира на то да ли су подржали или одбацили идеју о осамостаљењу.

Поводом измештања појединих фирми из Каталоније због кризе с одвајањем, први човек региона је истакао да нема последица у реалној економији, подсећајући да је од смрти диктатора Франсиска Франка, Каталонија била мотор развоја Шпаније и фактор стабилности. Додао је и да је устав из 1978, на који се влада у престоници упорно позива јер овај правни акт забрањује отцепљење, за Каталонију био само прелазно решење и да су становници ове регије подвргнути дискриминацији због таквих политичких уверења.

У првим реакцијама из Мадрида, опозиционе странке сматрају да проглашења независности није било. Левичарска опозициона странка Подемос је захвалила Каталонији што није формално прогласила независност, док социјалисти сматрају да се не може одложити дејство декларације која не постоји.

На референдуму 1. октобра, 90 одсто Каталонаца изашлих на гласање изјаснило се за одвајање од Шпаније. Плебисцит је организован противно шпанским законима и на њему није било посматрача са стране, док је излазност била 42 одсто. Мадрид је у покрајину послао око 10.000 полицајаца и жандарма који су спречавали грађане да гласају при чему је повређено око 900 људи. За конзервативну владу премијера Маријана Рахоја, референдум се никад и није одиграо. Иако је регионални премијер Пуђдемонт обећавао проглашење независности у року од 48 сати од преваге гласа „за”, драма се наставила дуже од недељу дана.

На Пуђдемонта је вршен притисак са свих страна да одустане, при чему влада у Мадриду није искључивала ни могућност његовог хапшења и укидање каталонске аутономије са суспензијом институција. Владајућа Народна странка (ПП) је поручивала регионалном премијеру да ће проћи као бивши каталонски лидер који је прогласио републику 1934. да би онда био изгнан и убијен од стране Франкових фашиста. Каталонска унионистичка странка Сијудаданос (Грађани) тражила је од премијера Маријана Рахоја да преузме директну контролу над покрајином, док су из ПП-а поручивали да ће демонтирање каталонских институција бити само један од корака у случају проглашења независности у Барселони. Врховни суд је раније забранио седницу заказану за понедељак на којој је требало да се расправља о референдуму, па је владајућа коалиција позвала Пуђдемонта да говори на пленарној седници, не помињући декларацију већ само дебату о актуелној политичкој ситуацији.

Да Каталонцима не укида аутономију, на Рахоја је апеловао левичарски Подемос, трећа највећа странка у националној скупштини, која сматра да би укидање аутономије било неодговорно. Пре почетка седнице у Барселони, огласио се и председник Европског савета Доналд Туск, захтевајући од Каталоније да поштује шпански устав и „одустане од декларације која би онемогућила дијалог”.

Осим са политичким, сецесионисти су се суочили и с економским притиском јер је неколико великих банака и компанија решило да седиште измести из Каталоније у друге делове земље. Према банкарским извештајима, међу бројним клијентима је завладала паника поводом улога, па је у току само једног дана у једној филијали повучено 400.000 евра