Град прави план, а земљиште војно

Такође, и даље је неизвесно хоће ли се у напуштени Дом ВС преселити Филолошко-уметнички факултет (Филум), иако је бивши министар одбране Зоран Ђорђевић, још уочи априлских избора прошле године, обећао да ће се војска иселите из центра града и прећи у Дивостин, оближње село где ће се, како је најављено, градити модерни камп за обуку. Војни дом у Крагујевцу се налази на списку објеката који нису неопходни МО.

Нови план регулације зоне касарне „Војвода Путник” обухвата уређење чак 12 хектара земљишта, три хектара више него што је раније било у оптицају. Додуше, када је реч о намени, нема много нових места у односу на све раније планове. И сада је предвиђено да та зона буде место културних садржаја, будући да се ослања на историјско језгро града – Милошев венац где се налазе музејски и привредни објекти из 19. века. Новим планом је, такође, предвиђено и формирање „посебног простора за презентацију и проучавање политичке, културне, привредне и шире цивилизацијске идеје Србије у европском контексту коју је засновао Крагујевац”.

План зоне Дома ВС третира површину од 2,5 хектара. Реч је о парцели на којој се налазе зграде бивше команде гарнизона, војног дома, затим базен и многобројни спортски терени. Управљање овом војном имовином МО је у једном тренутку поверило Техничко-ремонтном заводу у Медни, али је и даље остало нејасно зашто нема договора са крагујевачким властима око пренамене Дома ВС у који је већ ове школске године, бар према најавама са универзитета, требало да се усели део крагујевачког Филума.

Град приступа урбанистичком уређењу зона које заједно имају 14,5 хектара, иако је земљиште које се третира новим плановима и даље у власништву ВС. Овакав потез је необичан, тим пре што се у плановима града наводи да је локална самоуправе дужна да за сваку своју активност претходно обезбеди сагласност војних органа.

На почетку преговора са МО, још пре десет година, тадашња крагујевачка власт је најављивала да ће зона касарне „Војвода Путник” бити искоришћена за изградњу библиотечког здања које недостаје граду, или велике јавне гараже, или, пак, нове пијаце која и сада, таква каква је, ружи централни део Милошевог венца. Град би заузврат, како се у то време причало, ВС изградио стамбене објекте за смештај подофицира и официра избеглих из некадашњих република СФРЈ који и данас живе у бившој војној мензи у кругу касарне „Војвода Путник”. Упркос разговорима и састанцима, локална управа и МО нису постигли договор, а касарну и данас опслужује само неколико војника који по потреби шишају траву и купе отпатке.

Војни објекти у многим градовима у Србији одавно су дати на управљање локалним заједницама, у Крагујевцу се то још није десило. Да ли проблем лежи само у скромном градском буџету или постоје и неки други разлози, тешко је одгонетнути, будући да надлежни у војном министарству и градској управи нерадо говоре о својим намерама.