Порота би била строжа од суда

Ако порота налази да је оптужени крив, онда судија одређује казну. Слободна оцена доказа у англосаксонском систему суђења препуштена је дакле обичним грађанима, док у континенталном систему доказе оцењује судско веће. Код нас поротници чине саставни део судског већа којем председава судија професионалац. Од пет чланова судског већа, два члана су судије, а три су представници грађана односно поротници. Када је веће трочлано, два члана су поротници. На тај начин код нас се остварује такозвано начело зборности одлучивања у судским поступцима.

– У нашем правном систему, судије одлучују о кривици на основу изведених доказа. Када би код нас о кривици одлучивали грађани, онда би њихова оцена доказа најчешће била много „слободнија” на штету окривљених, јер су грађани склонији репресији. Било би далеко више осуђујућих пресуда, а знатно мање ослобађајућих – рекао је др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и судија Уставног суда Србије.

Кривичари су о овом питању почели да дискутују поводом све чешћих захтева за брзим кривичним поступком. Они сматрају да брзина може да шкоди квалитету суђења и правичности, по систему „Што је брзо, то је и кусо”. Ипак, не одобравају предуго трајање суђења и одлагања главних претреса на два, три и више месеци.

– Најбржи суд на свету је преки суд. За то се, срећом, нико не залаже, али опасно је сматрати да је брзина најважнија. Кривични поступак мора да буде пре свега правичан – каже др Шкулић.

Сваки оптужени у САД има уставно право на поротно суђење. Међутим када би се то право само мало више користило, систем би доживео колапс, јер је класично суђење веома компликовано и скупо. Свега три до пет посто кривичних поступака у САД одвија се у судници, пред поротом, а чак 95 одсто се завршава споразумом о признању кривице.

– Страх од одлуке пороте може неке окривљене да натера на признање, чак и онда када су невини, а нарочито када је реч о онима који су већ раније осуђивани, јер они знају да ће пороту тешко убедити у своју невиност – наводи др Шкулић.

Код нас се већина кривичних поступака завршава пред судским већем, у чијем саставу су и судије поротници, али одлуку о кривици и казни доносе судије професионалци.

Убрзо после саветовања кривичара на Златибору, о пороти је било речи и на саветовању о реформи правосуђа и уставним променама, које је одржано на Правном факултету универзитета „Унион”. Декан овог факултета, проф. др Небојша Шаркић рекао је да порота у нашим судовима последњих година губи свој значај.

– Наше законодавство у последњих неколико реформи видно смањује улогу пороте и она се ограничава на поједину врсту спорова, и то углавном у процесу доношења одлука. Судија појединац или судија председник већа добијају већу улогу упркос и даље неспорном уставном и законском прокламовању начела зборности одлучивања – каже др Шаркић.

Подсећа да се у поступцима за организовани криминал суди само у већу од троје судија професионалаца, без присуства поротника у саставу судског већа.

– Овакав састав суда озбиљно ремети глобални уставни концепт зборности судских већа, али се то правда чињеницом да је реч о најтежим облицима криминала и да је за то неопходна висока стручна оспособљеност, али и да би се избегао могући утицај криминалних група којима се суди или њихових присталица на пороту – наводи др Небојша Шаркић.

Он сматра да је порота незаменљива у појединим врстама спорова. На пример, чланови пороте могу значајно помоћи судији приликом одређивања износа законског издржавања за малолетно дете, јер то није правно питање већ фактичко стање куповне моћи, цена и потреба детета.

Пороту у Енглеској чини 12 поротника, а за пресуду је потребна сагласност десет чланова пороте. Судија руководи суђењем – води рачуна о законитости доказа и поштовању процедуре, а на крају изриче казну, ако је порота огласила оптуженог кривим. Судија може да распусти пороту ако је она подељена по питању одлуке о кривици.