За регистрацију стамбене заједнице и до 3.500 динара
За регистрацију стамбене зграде у стамбену заједницу, што је законска обавеза станара без обзира на то да ли управника бирају из својих редова или ангажују професионалца, потребно је између 2.500 и 3.500 динарa. Тај новац одлази на разне таксе, уговоре, овере образаца, израду печата... Мањи трошак имаће зграде са више станова и оне чији станари одлуче да руковођење објектом препусте првом комшији, а не професионалном управнику.
Када формирају стамбене заједнице, власници станова који су бирали професионалну управу месечно ће издвајати 250 дo 350 динара, колико у Београду сада коштају услуге управника.
У Новом Саду оне се крећу између 200 и 350 динара.
Представници фирми који се у тржишној утакмици увелико боре за већи колач сматрају да је 300 динара реална цена и да она не би требало да пада. Душан Јакшић, власник фирме „Кућепазитељ”, објашњава зашто: – Да бих покрио трошкове горива, канцеларијског материјала, кол центра, скривених издатака попут такса, испод те цене плашим се не би нам се исплатило да радимо.
Шта управник улаже?
Живце, време и патике, као из топа шаљиво одговара Марко Арсенијевић, члан Управног одбора „Иницијативе за квалитетније становање” – удружења организатора професионалног управљања, које броји више од 30 највећих фирми из Србије.
– Професионални управник мора да буде доступан 24 сата, редовно обилази зграду и комуницира са станарима, сазива скупштину станара, подноси им извештаје о томе како је потрошен њихов новац, било за текуће или инвестиционо одржавање, да им предочи, на пример, да једном годишње морају да обаве технички преглед лифта, на три године провере громобранске инсталације, да се у сезони грејања месечно ради сервис гасних котларница... све то је изузетно одговоран посао који не може да се обавља без познавања неколико закона – истиче Арсенијевић.
Да би испунио очекивања грађана који су га ангажовали, један управник може да се брине о максимално 30 стамбених заједница, под условом да има тим људи и логистику. То је за десетак фирми које се засад у Београду баве управљањем и одржавањем зграда још далеки сан, али није недостижан, каже Дејан Туркаљ, директор предузећа „Мој управник”, кћерке фирме највеће словеначке компаније у области управљања и одржавања некретнина „СПЛ Љубљана”, која има више од 130 запослених.
– Без софтвера са „личним картама” сваке зграде и кол центра који ради 24 часа, један човек тешко да може да води рачуна о тако великом броју зграда. Ми управљамо са око 100 објеката. Дневно сада закључујемо пет до десет уговора са скупштинама зграда јер се приближава рок до када морају да буду регистроване стамбене заједнице – каже Туркаљ.
Његова фирма има шест запослених, три професионална управника и услуге наплаћује између 300 и 350 динара по стану, али има и оне који су ради да месечно издвоје чак 1.000 динара.
– Реч је о власницима станова у мањим зградама у елитним деловима града, који су често на путу и не желе да размишљају о томе да ли је код куће све у реду. Од нас захтевају да два до три пута седмично обилазимо зграду, проверавамо да ли је обијена, косимо траву, чистимо базен... – каже Туркаљ.
Процена Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је да ће Србији бити потребно најмање 15.000 професионалних управника како би грађани имали могућност избора и за што мање новца добили што бољу услугу. Обуку у Привредној комори Србије досад је прошло око 700 кандидата, а лиценце и звање професионалног управника стекло њих 183.
Новом занимању и пре него што се доказало у пракси најбољи пи-ар урадила је држава, односно ресорно министарство, тврдећи да ће управник моћи да заради плату од око 55.000 динара. Они који су већ „у седлу” демантују их и тврде да рачунају на око 40.000 динара.
Печаторесци профитирају
За разлику од већине грађана који од новог Закона о становању очекује само веће намете и обавезе, печаторесци ће, ипак, профитирати. По нашој рачуници, београдске печаторезачке радње до сада су зарадиле најмање милион и триста хиљада динара. Према прописима, свака стамбена заједница – а досад их је регистровано 1.156 што је само кап у будућем мору – мора да има свој печат. Израда штамбиља креће се од око 1.200 динара, колико кошта најјефтинији – округли дрвени, па до 2.000, што је цена аутоматских печата.
– Управници зграда из општине доносе решење о регистрацији стамбене заједнице, а готов печат могу преузети само уз личну карту. Ми смо овлашћена печаторезачка радња за израду штамбиља са државним грбом, али пошто печат зграде тај грб нема, они се могу израдити и на местима која нису овлашћена. У последње време долази нам доста људи – кажу у фирми „Гравекс”.
Пуне руке посла имају и код конкуренције, где се такође већ увелико израђује „алат” нових управника.
– Нама је свеједно јер и до сада смо правили печате за кућне савете и скупштине зграда. Променило се само то да сада радимо за управнике стамбених заједница. У сваком случају, има доста посла, а посебно у претходних месец дана – кажу у печаторезачкој радњи „Перић”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


