Република Српска изабрала војну неутралност

Резолуцију о војној неутралности нису подржали ни посланици из коалиције „Домовина”, то јест представници политичких партија чије је седиште у Федерацији БиХ. За њих је опредељење Скупштине РС о изгласавању војне неутралности неуставно. О томе, цене у бошњачким партијама, не може да се одлучује у једном ентитету, јер је то питање целе земље, због чега осуђују потез Скупштине РС.

Седницу републичког парламента поново су обележили необични перформанси опозиције. Они су, наиме, и ово заседање бојкотовали, па је сам дневни ред седнице усвојен уз звиждуке пиштаљки. Своје бучно негодовање пиштаљкама посланици опозиције извели су тик изнад места где седи руководство Скупштине. Са те су позиције и на претходној седници физички блокирали рад парламента.

Додик у томе види „недолично и кловновско понашање” и бежање од учешћа у доношењу важних друштвених одлука, па каже: „Боље би било да су зауставили рад парламента БиХ након срамне пресуде Насеру Орићу.”

Звуци пиштаљки, међутим, нису омели владајућу већину да у вечерњим часовима изгласа дневни ред седнице и меру удаљавања посланика који ремете рад. Потом је дата пауза, па су се посланици владајућег блока као и на претходном заседању преселили у малу салу парламента. Опозиција није намеравала одустати од блокаде.

Сва та дешавања за Вукоту Гведарицу, председника СДС-а, разлог су због ког би Додик као председник РС требао да распусти скупштину и распише нове изборе.

У малој сали је донета Резолуција о заштити уставног поретка и војној неутралности. Од укупно 83 посланика, колико седи у парламенту РС, за Резолуцију, коју су предложиле две од три владајуће партије у РС (Додиков СНСД и Ђокићев СП) гласала су 44 посланика.

Из Скупштине РС су скренули пажњу на то да су предлагачи Резолуције посланички клубови СНСД, СП и СДС-К, а не „Додиков СНСД, Павићев ДНС и Ђокићев СП”, што су три странке које су део владајуће коалиције. Павићев ДНС, иако није био међу предлагачима, гласао је за ову Резолуцију.

Цело време кампање за војну неутралност било је упадљиво ћутање западних представника, али након што је резолуција усвојена, Валентин Инцко, високи представник у БиХ, за сарајевске медије каже како Скупштина РС нема надлежност да доноси одлуке о придруживању међународним организацијама.

Тврди и да Бањалука нема „надлежност да тумачи Дејтонски споразум на начин да намеће обавезе званичницима на нивоу БиХ”. Из Штаба НАТО-а у Сарајеву рекли су да никог не терају на то да им се придружи и поручили да настављају сарадњу с институцијама БиХ. Свесни су „различитих ставова у БиХ када је реч о овим питањима”.

Иако Закон о одбрани БиХ из 2005. као и опредељење Председништва БиХ из 2009. предвиђају интеграције у НАТО, Милорад Додик, председник РС уверавао је да разлози за потпуну промену курса РС у односу на претходну скупштинску декларацију леже у „измењеним светским околностима”. Недавно је на питање „Политике” да ли за војну неутралност РС намерава да обезбеди и ширу подршку кроз разговоре са партнерима у свету, или то важно друштвено питање планира да утврди напречац, рекао само да ће нова резолуција позвати на демлитаризацију и да коначну одлуку о војном сврставању доноси народ.

У резолуцији је прецизирано да је Српска опредељена да сваки будући статус координише са Србијом, као потписником Дејтонског мировног споразума: „У складу с тим, Народна скупштина доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Српске у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума у Српској, на коме би била донета коначна одлука о овом питању.”

Медији су спекулисали како једна од три владајуће партије у РС није претерано одушевљена предлогом резолуције. Заговараче резолуције у намери није поколебало ни то што су се унутар СНСД-а чула нека опречна мишљења. Утицајни функционер Додикове партије и градоначелник Бањалуке Игор Радојичић недавно је тим поводом проценио да нам више треба „обреновићевске мудрости него Карађорђевог херојства”.