Шпанија најавила укидање каталонске аутономије

Рахој је покрајинском премијеру дао рок до јуче да се предомисли о отцепљењу или суочи са суспензијом самоуправе. Као одговор на ултиматум, Карлес Пуђдемонт је упутио претње, упозоравајући да ће каталонски парламент усвојити декларацију о независности ако централна влада не пристане на преговоре и настави да „врши репресију” над становницима регије. Поједини медији то тумаче и као упозорење да ће Каталонија прогласити сецесију ако јој Мадрид укине аутономију, али Барселона није саопштила да ли ће то стварно да уради сада када је извесна суспензија самоуправе. У писму које је послао Рахоју, Пуђдемонт је подсетио да покрајинска скупштина није гласала о декларацији о независности и да је самосталност одложена да би се са краљевином ушло у преговоре, али то није било довољно за престоницу, која је од Барселоне захтевала недвосмислено попуштање.

Ово је први пут од смрти диктатора Франсиска Франка да Шпанија укида аутономију својих провинција, продубљујући најгору политичку кризу у земљи у последњих 40 година. Рахојев кабинет није објаснио шта ће тачно урадити у Каталонији, али барселонска „Вангардија” сазнаје да ће надлежности регионалних министарстава прећи у руке министарстава из престонице и да ће Мадрид прво преузети полицију и финансије и распустити регионалну сецесионистичку владу.

У догледној будућности очекује се расписивање регионалних избора, али нема гаранција да ће победити унитаристичке снаге, као што монархија прижељкује. Ако би поново победили сецесионисти, а то би лако могло да се догоди јер се ни неопредељеним или умереним Каталонцима не допада укидање аутономије, то би сасвим подрило Рахојев легитимитет у Каталонији.

Поједини медији страхују од немира када полиција и жандармерија под командом Мадрида буду улазиле у регионалне установе. Други предвиђају да ће се Каталонци држати ненасилног отпора и грађанске непослушности док буду „бранили” своје институције.

Богата регија са седам и по милиона становника има сопствену полицију и широка овлашћења у образовању и култури, а годинама је безуспешно тражила од Мадрида финансијску аутономију, која би каталонски новац задржала у Каталонији. Заговорници независности, који чине већину у регионалном парламенту, верују да је осамостаљење једини начин да покрајина сачува не само свој новац, већ и језик, културу и национални идентитет.

На референдуму одржаном 1. октобра 90 одсто изашлих одлучило се за одвајање од Шпаније, али Мадрид није признао резултате, објашњавајући да Устав забрањује изјашњавање о отцепљењу. Недељу дана касније Пуђдемонт је потписао декларацију о независности, али и одмах одложио њено дејство да би дао шансу дијалогу са Рахојем. Влада конзервативне Народне странке тврди да се не може преговарати са сепаратистима и да је једино решење – одустајање од сецесије.

Не искључује се могућност да Пуђдемонт и његови сарадници буду ухапшени, што би за подржаваоце отцепљења био аргумент више да је шпанска владавина у Каталонији постала ауторитарна. После полицијског насиља над Каталонцима који су ишли на гласање, Барселона је поручивала да ниједна демократија не забрањује гласање и не туче грађане на биралиштима. У жељи да сузбије сепаратизам, Мадрид је ризиковао да изазове супротан ефекат и када је ове недеље ухапсио двојицу лидера каталонског покрета независности, у којима многи виде политичке затворенике.

Пре него што Рахојева одлука ступи на снагу, укидање самоуправе мора да одобри горњи дом парламента, при чему су подршку премијеру најавили не само његови страначки саборци, већ и две велике опозиционе странке, социјалисти и Сијудаданос (каталонски унитаристи). Левичарски Подемос је једина значајна опозициона партија која се противи намери владе. „Шпанија не сме да изгледа као банана република која има проблем са демократијом”, изјавио је лидер Подемоса Пабло Иглесијас, наводећи да Шпанија не треба да прети Каталонији, већ да је убеди у корист заједничког живота.

Криза је изазвала и економске потресе, па је национална влада објавила да ће имати мањи привредни раст од прогнозираног. Каталонија се суочава са егзодусом банака и компанија, које се селе у друге делове земље из страха од отцепљења и изласка из Европске уније (ЕУ). За разлику од Турске, Ирана и Северне Кореје, Каталонија није била једна од тема самита лидера ЕУ који је јуче почео у Бриселу, али су немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон изјавили да пружају подршку Рахојевој влади.