Španija najavila ukidanje katalonske autonomije

Rahoj je pokrajinskom premijeru dao rok do juče da se predomisli o otcepljenju ili suoči sa suspenzijom samouprave. Kao odgovor na ultimatum, Karles Puđdemont je uputio pretnje, upozoravajući da će katalonski parlament usvojiti deklaraciju o nezavisnosti ako centralna vlada ne pristane na pregovore i nastavi da „vrši represiju” nad stanovnicima regije. Pojedini mediji to tumače i kao upozorenje da će Katalonija proglasiti secesiju ako joj Madrid ukine autonomiju, ali Barselona nije saopštila da li će to stvarno da uradi sada kada je izvesna suspenzija samouprave. U pismu koje je poslao Rahoju, Puđdemont je podsetio da pokrajinska skupština nije glasala o deklaraciji o nezavisnosti i da je samostalnost odložena da bi se sa kraljevinom ušlo u pregovore, ali to nije bilo dovoljno za prestonicu, koja je od Barselone zahtevala nedvosmisleno popuštanje.

Ovo je prvi put od smrti diktatora Fransiska Franka da Španija ukida autonomiju svojih provincija, produbljujući najgoru političku krizu u zemlji u poslednjih 40 godina. Rahojev kabinet nije objasnio šta će tačno uraditi u Kataloniji, ali barselonska „Vangardija” saznaje da će nadležnosti regionalnih ministarstava preći u ruke ministarstava iz prestonice i da će Madrid prvo preuzeti policiju i finansije i raspustiti regionalnu secesionističku vladu.

U doglednoj budućnosti očekuje se raspisivanje regionalnih izbora, ali nema garancija da će pobediti unitarističke snage, kao što monarhija priželjkuje. Ako bi ponovo pobedili secesionisti, a to bi lako moglo da se dogodi jer se ni neopredeljenim ili umerenim Kataloncima ne dopada ukidanje autonomije, to bi sasvim podrilo Rahojev legitimitet u Kataloniji.

Pojedini mediji strahuju od nemira kada policija i žandarmerija pod komandom Madrida budu ulazile u regionalne ustanove. Drugi predviđaju da će se Katalonci držati nenasilnog otpora i građanske neposlušnosti dok budu „branili” svoje institucije.

Bogata regija sa sedam i po miliona stanovnika ima sopstvenu policiju i široka ovlašćenja u obrazovanju i kulturi, a godinama je bezuspešno tražila od Madrida finansijsku autonomiju, koja bi katalonski novac zadržala u Kataloniji. Zagovornici nezavisnosti, koji čine većinu u regionalnom parlamentu, veruju da je osamostaljenje jedini način da pokrajina sačuva ne samo svoj novac, već i jezik, kulturu i nacionalni identitet.

Na referendumu održanom 1. oktobra 90 odsto izašlih odlučilo se za odvajanje od Španije, ali Madrid nije priznao rezultate, objašnjavajući da Ustav zabranjuje izjašnjavanje o otcepljenju. Nedelju dana kasnije Puđdemont je potpisao deklaraciju o nezavisnosti, ali i odmah odložio njeno dejstvo da bi dao šansu dijalogu sa Rahojem. Vlada konzervativne Narodne stranke tvrdi da se ne može pregovarati sa separatistima i da je jedino rešenje – odustajanje od secesije.

Ne isključuje se mogućnost da Puđdemont i njegovi saradnici budu uhapšeni, što bi za podržavaoce otcepljenja bio argument više da je španska vladavina u Kataloniji postala autoritarna. Posle policijskog nasilja nad Kataloncima koji su išli na glasanje, Barselona je poručivala da nijedna demokratija ne zabranjuje glasanje i ne tuče građane na biralištima. U želji da suzbije separatizam, Madrid je rizikovao da izazove suprotan efekat i kada je ove nedelje uhapsio dvojicu lidera katalonskog pokreta nezavisnosti, u kojima mnogi vide političke zatvorenike.

Pre nego što Rahojeva odluka stupi na snagu, ukidanje samouprave mora da odobri gornji dom parlamenta, pri čemu su podršku premijeru najavili ne samo njegovi stranački saborci, već i dve velike opozicione stranke, socijalisti i Sijudadanos (katalonski unitaristi). Levičarski Podemos je jedina značajna opoziciona partija koja se protivi nameri vlade. „Španija ne sme da izgleda kao banana republika koja ima problem sa demokratijom”, izjavio je lider Podemosa Pablo Iglesijas, navodeći da Španija ne treba da preti Kataloniji, već da je ubedi u korist zajedničkog života.

Kriza je izazvala i ekonomske potrese, pa je nacionalna vlada objavila da će imati manji privredni rast od prognoziranog. Katalonija se suočava sa egzodusom banaka i kompanija, koje se sele u druge delove zemlje iz straha od otcepljenja i izlaska iz Evropske unije (EU). Za razliku od Turske, Irana i Severne Koreje, Katalonija nije bila jedna od tema samita lidera EU koji je juče počeo u Briselu, ali su nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron izjavili da pružaju podršku Rahojevoj vladi.