Премијерка Брнабић: Тимски рад за добробит друштва

Тимски рад за добробит друштва, као што је био случај око поновног отварања Музеја савремене уметности, оно је за шта се залажем у влади и једини начин на који треба да градимо уметност, образовање и друштво у целини, истакла је вечерас председница Владе Србије Ана Брнабић.

Брнабић је на пријему, којем је присуствовао и председник Србије Александар Вучић, а после којег су упаљена декоративна светла око Музеја и тако обележено званично отварање ове културне институције, истакла да је култура у фокусу владе и њених стратешких усмерења, те да су улагања у културу кључна за напредак и раст нашег друштва.

Важно је, како је додала, да градимо генерације које ће бити креативе, имати развијену мисао.

Премијерка је казала је да је неизмерно задовољна што је у прилици да поздрави присутне овакво лепим поводом, те да је пресрећна што су завршени радови и грађанима враћен простор за уживање у врхунској савременој уметноцти Србије и бивше Југославије.

(Фото Танјуг/Д.Г.)

„Претходна влада успела је да доведе у ред реконструкцију Музеја, пре уз подршку тадашњег премијера Александра Вучића, а поносна сам што имамо овако модеран музеј, зграду изграђену по најновијој музеолошкој технологији, са монтажним зидовима који се померају, по најбољој светској технологији”, објаснила је Брнабић.

Она је указала да је отворен простор на пет нивоа, Музеја који је био и поново постаје симбол и понос нашег главног града, понос свих грађана Србије.

Изразила је задовољство што је ова недеља била у знаку културе, подсећајући на галерију Матице Српске, која је завршена после 10 година сталних радова.

Брнабићева је похвалила компанију Таркет што је Матици Српској поклонила 83 уметничка дела од националног значаја.

„Данас смо сви заједно урадили још једну велику ствар, уместо подела и такмичења, сујете који су присутни у друштвеном, политичком, привредном и другим сегментима друштва, на пројекту отварања Музеја, удружила три велика уметничка бренда Музеј савреме уметности, Београдски фестивал игре и београдска филхармонија. То је Србија за коју се ја залажем”, рекла је она, додајући да је тимски рад важан за напредак друштва.

Истакла је да ће већ од сутра фокус владе бити усмерен на завршетак Народног музеја, као и дигитализацију установа културе широм Србије, како би најширој публици представили сва уметничка дела.

„Свом снагом радимо и на планирању и изградњи нове концертне хале, још једног пројекта којим ће се Србија моћи поносити. Све ово показује да је култура у фокусу владе и њених стратешких усмерења. Улагање у културу кључна је за раст нашег друштва”, поручила је Брнабићева.

Нагласила је да је важно да се најмлађи доведу у музеј како би одрастали уз уметничка дела најбољих уметника са простора бивше Југославије, а уметнике је позвала да стварају јер сада имају кућу у којој могу да излажу.

Вршилац дужности директора музеја Слободан Накарада рекао је да данас, када су после деценијске паузе отворена врата Музеја, може приближно да зна како се осећао Миодраг Протић, када је 1965.године отворио Музеј.

„После данашњег успешног дана могу да кажем да нас љубитељи уметности нису заборавили. Будући да наша кућа никада није престала са радом и изложбеним активностима захвалио бих се претходницима који су били на челу музеја што су сви заједно успели да сачувају ову престижну институцију”, рекао је Накарада.

Захваљујући томе, навео је, колекција уметничких дела непрестано је увећавана.

Накарада је казао да је сада, када је обнова завршена, зграда урађена по најсавременијим музејским стандардима, који дају могућност за одржавање највећих изложби.

„Поновно отварање Музеја савремене уметности, и најављеног отварања Народног музеја могло би да буде прекретница у разумевању истинске важности коју уметност има”, закључио је он, захваливши држави на помоћи.

Пријем поводом отварања Музеја савремене уметности

Влада Србије и Музеј савремене уметности приредили су вечерас пријем поводом отварања реконструисане зграде тог Музеја, који је после десет година, отворио своја врата за посетиоце.

Пријему, у Пословном центру Ушће, присуствује председник Србије Александар Вучић, а окупљенима  се обратила премијерка Ана Брнабић.

(Фото Танјуг/Д.Г.)

Данас је отворена изложба „Секвенце. Уметност Југославије и Србије из збирки Музеја савремене уметности”.

На пет нивоа Музеја изложено је 300 дела, која су обележила период од почетка 20. века до данас.

Изложба је структурирана као низ од 18 секвенци, слободно груписаних око хронолошке осе која прати историјски развој уметности у Југославији и Србији у периоду дужем од једног века.

Термин „секвенце”, преузет из филмске терминологије, овде се односи на уметничке правце, тенденције и покрете. Аутор концепције је др Дејан Сретеновић, а кустоси изложбе су и мр Мишела Блануша и др Зоран Ериц.

До 27. октобра предвиђен је и пратећи програм који чине перформанси кореографа Јакопа Годанија у извођењу српских играча и чланова Дрезден Франкфурт компаније, наступи диригента Хајнца Карла Грубера, сопрана Браниславе Подрумац и диригента Габриела Фелца.

У плану је да се поставка не мења до лета следеће године.

Зграда Музеја савремене уметности, дело архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић, грађена од 1960. до 1965. године, затворена је 2007. када је отпочела реконструкција и адаптација.

Обнова те реперзентативне зграде подразумевала је уређење подрумских просторија (депоа, радионица, атељеа за конзервацију и економата), сређивање крова, измештање енергетског блока из зграде музеја у засебан објекат, комплетно уређење ентеријера, замену инсталација и обнављање фасаде.

Музеј је након ових радова добио простор и опрему за излагање и презентовање уметничких дела у складу са светским музеолошким стандардимаи представља паметну зграду у којој је све компјутеризовано.

Колекција Музеја савремене уметности формира се још од 1958. године, данас броји преко 8.000 дела.

Министри из региона одушевљени Музејом савремене уметности

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић обишао је вечерас Музеј савремене уметности са министрима културе Македоније и Албаније, Робертом Алагјозовскијем и Мирелом Кумбаром Фурхи, државним секретаром Министарства културе Црне Горе Сандром Ђурбузовић и помоћником министра просвете и културе Републике Српске Тањом Ђаковић.

„Морамо мало да се правимо важни пред својим суседима и за то имамо озбиљан разлог”, истакао је Вукосављевић у изјави Танјугу и приметио да ће реновирана зграда Музеја савремене уметности са својим техничким капацитетима бити место где ће се излагати квалитетна дела из читавог света.

Вукосављевић најављује интензивну сарадњу са земљама у региону и истиче да култура спаја, омогућава људима да се боље разумеју и представља „мелодију која се чује изнад буке свакодневице”.

Министарка културе Албаније Мирела Кумбаро Фурхи рекла је Танјугу да јој се свиђа што МСУ „није само нови музеј или обновљен стари музеј, већ простор без граница”.

„Имамо уметнике из читаве Југославије, који су живели у Србији, Хрватској или Паризу и сви заједно су овде окупљени због уметности. Уметност и култура за мене су простор без граница који треба да гради мостове, без обзира на државу или боју пасоша”, истакла је Кумбаро Фурхи.

Она је рекла да је са министром Вукосављевићем разговара о организовању изложбе дела савремених албанских уметника и подсетила да је са српским колегом почетком године потписала уговор о сарадњи.

Министарка Албаније је истакла да тренутно интензивно ради на конкретној реализацији онога што је предвиђено уговором, због чега је раније данас посетила и Народно позориште у Београду, где је разговарала са управником Дејаном Савићем о гостовању Националног балета из Тиране.

Министар Македоније Роберто Алагјозовски истиче за Танјуг да је изложба „Секвенце. Уметност Југославије и Србије из збирки Музеја савремене уметности” импресивна и да га посебно радује што је концепт „југословенски”, јер је то веома битно за међусобне односе земаља у региону.

„Мислим да је Музеј савремене уметности урадио велику ствар и да сумира све што се на овим просторима дешавало”, рекао је он, оценивши да су музеји савремене уметности кључне институције културе.

Када је реч о сарадњи у региону, Алагјозовски се нада да ће пронаћи механизам који ће омогућити трајну сарадњу између земаља, можда кроз неки фонд по угледу на Вишеградски или фонд нордијских земаља.

Помоћница министра просвете и културе Републике Српске Тања Ђаковић је одушвљена огромним простором Музеја савремене уметности, као и фундусом који има.

„Јако је интересантно што имамо прилику да видимо дела уметника из целог региона и мислим да би сваки музеј у окружењу позавидео Музеју савремене умретности на фундусу којим располаже”, истакла је Ђаковић у изјави Танјугу.

Она је приметила велико интересовање грађана који су са одушевљењем дочекали отварање Музеја после 10 година.

Државна секретарка Министарства културе Црне Горе Сандра Ђурбузовић каже да је усхићена што је „највећи југословенски музеј доживео своју ренесансу” и да је као уметница одушевљена изложбом.

Музеј савремене уметности је после једне деценије данас отворио врата за посетиоце који од 10 сати јутрос обилазе реновирано здање на Ушћу.

Према подацима МСУ-а током дана изложбу је погледало више од 2.000 људи, а и вечерас је у Музеју било врло живо.

Посетиоци свих генерација разгледали су поставку преко 300 радова који су обележили период од почетка 20. века до данас, а доживљај је употпунио камерни ансамбл Београдске филхармоније који је заједно са аустријским композитором Хајнцом Карлом Грубером извео својеврсни музички перформанс.

Током извођења делова култне композиције „Франкенштајн”, Грубер је филхармоничарима доделио играчке као други инструмент те су се у оркестру нашла пластична црева, „цвркутавци”, чегртаљке, аутомобилске сирене, мелодике, играчка саксофон, трубице и клавир, папирне кесе, блок флауте.

Музеј су јутрос обишли и премијерка Ана Брнабић, председница Народне скупштине Маја Гојковић, градоначелник Београда Синиша Мали, многобројни амбасадори, представници иностраних културних центара, затим установа културе, уметници, али и многи млади људи који су први пут ушли у импозантну зграду на Ушћу. (Танјуг)