Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не назире се крај шпанске серије

Пуђдемонт хтео да распише изборе, али је одустао и на крају саопштио да ће о независности одлучити каталонски парламент
Не назире се крај шпанске серије
Сецесионисти испред здања каталонске владе чекају одлуку покрајинског премијера (Фото Ројтерс)

Као у теленовели препуној преокрета, било је готово сигурно да ће каталонски премијер расписати изборе и пробати да сачува покрајинску аутономију, али је Карлес Пуђдемонт на крају у неочекиваном обраћању јавности саопштио да неће бити избора јер нема ни гаранција Мадрида да би то спасло регионалну самоуправу.

„Не постоји ниједна гаранција која би оправдала сазивање избора”, саопштио је Пуђдемонт, иако је само неколико сати раније био спреман да позове на биралишта. Тада је изгледало као да ће његова бити последња, али је он касније разјаснио да ће о каталонској независности одлучивати каталонски парламент.

Да је расписивање ванредних избора у Пуђдемонтовом сценарију за разрешење кризе, потврђивали су и његови разочарани коалициони партнери који су током дана почињали да га напуштају сматрајући да треба прогласити независност а не сазивати нове изборе. Требало је да каталонски лидер позове на превремено гласање у говору чија је судбина мењана из часа у час. Прво је најављен, па одложен, па отказан, да би на крају администрација поручила новинарима да премијерова сатница остаје непозната до даљег.

Ствар се поново преокренула неколико сати касније када је каталонски лидер изашао у јавност, али не да би расписао изборе, већ да би казао да их неће бити, позивајући Каталонце на мир и компромис „који једино могу да нас на крају доведу до победе”. Веровало се и да Пуђдемонт има само две опције – да прогласи независност или распише изборе, али је он уместо тога подвукао да ће о каталонској независности одлучити каталонски парламент.

Регионална скупштина је синоћ започела специјално заседање о одлуци Мадрида да суспендује покрајинску самоуправу због сецесионистичких тежњи Барселоне. Очекује се да ће покрајински посланици данас формално одговорити на понашање Мадрида, могуће је и усвајањем декларације о независности.

Шпанска серија је тиме добила још једно поглавље у тренутку када се назирао крај драме. Расписивање избора у Каталонији значило би и прећутно одустајање од проглашења независности. „Вангвардија” је чак пренела да је одређен и датум изласка на биралишта, 20. децембар, док су други медији јављали да је смиривању ситуације допринео баскијски премијер Ињиго Уркуљу, који је наводно убедио Пуђдемонта да напусти идеју о самосталности. Иако је мањинска влада шпанског премијера Маријана Рахоја истицала да ванредни избори у Каталонији нису довољни и да ће покрајина задржати самоуправу само ако јасно и гласно одустане од отцепљења, и из Мадрида су се чули помирљиви тонови. „Паис” је јавио да је владајућа конзервативна Народна странка (ПП) пристала да не уводи директну управу централних власти у Каталонију ако Пуђдемонт распише изборе и да су ПП на то приволели опозициони социјалисти, чији су гласови неопходни за одузимање покрајинске аутономије.

Да је каталонски лидер био ближи одустајању од отцепљења видело се и по томе што су оставке на посланичка места почели у знак протеста да подносе и чланови његове партије – Каталонске европске демократске странке – и њени коалициони партнери. Крајње левичарска републиканска странка Кандидатура за народно јединство саопштила је да су сецесионисти „досад имали један проблем – шпанску државу, али ако се закажу избори, имаће два проблема”. Она је оптужила покрајинског премијера за нелојалност, док су му чланови њеног подмлатка поручивали да је „издајник”. И други Пуђдемонтов партнер у влади, Каталонска републиканска левица, изражавала је револт. Потпредседник каталонске владе из редова ова партије Ориол Жункерас је дан раније изјављивао за светске медије да Каталонији није остала ниједна друга могућност изузев самосталности.

Да је у Пуђдемонтовој коалицији почео да се води грађански рат, било је јасно и када је Каталонска републиканска левица, усред приче о расписивању избора као о начину да се страсти смире, саопштила да одмах треба основати републику. Из ове странке су поручили да Каталонији нису потребни избори јер покрајина има легитимну владу и да се треба понашати у складу са гласовима од 1. октобра, када је 90 одсто изашлих на референдум гласало за отцепљење од Шпаније. Ова партија је нагласила да излази из владе ако дође до нових избора, после чега је постало јасно да је, покушавајући да са Мадридом склопи примирје, каталонски лидер очигледно отворио нови фронт код куће, а да се ствар није помакла са мртве тачке. Мадрид је наставио са припремама за позивање на члан 155 устава који централним властима омогућава укидање покрајинских самоуправа када оне крше закон или доводе у питање државни интерес. Горњи дом шпанског парламента наставио је дебату која данас треба да се заврши подршком за увођење директне контроле над Каталонијом.

Из шпанске владе су саопштили да је Барселона понашањем показала да је неспремна за разговор, иако је Рахој више пута одбијао разговор са Пуђдемонтом поручујући му да не долази у престоницу ако претходно не изговори оно што краљевина жели да чује.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рђосав
- интересантни су ми ови наши "уставобранитељи шпанског устава" - ако су Словениiа и Хрватска добиле признање (од свих, па - међу првима - и од Шпаниiе!) онда по истом кључу независност заслужуiе и Каталуња. Формирана нациiа без националне државе, дакле: независност! Моi српски осећаi за Правду ми налаже да навиiам за Барселону. Веруiем да убедљива већина Срба осећа исто.
neverovatno
nezapamcene politicke siledzije...
Dejan Ranđelović
Puna podrška Kataloniji u odbrani od španske represije!
Aneks Agora
Evropa sa 800 do 1000 država po uzoru na grčke "Polise" bila bi Evropa slobodno udruženih gradjana bez nacionalizma i spas za obespravljene nacionalne manjine koje su pod konstantnim pritiskom nacionalizma i probudjenog nazifašizma. Znamo da u takozvanoj demokratskoj Evropi nacionalne manjine ili minoritetne etničke skupine imaju mnogo manja prava od dominirajuceg naroda neke države koji donosi zakone kako njemu odgovara štiteći prvenstveno svoje interese. Sam naziv manjina ili minoritet je obespravljujući i pejorativan.
Јован Скерлић
Сада, када је пресахнуо извор разоноде повратком мира у Сирију, имаћемо барем чиме да се „разгаљујемо" и замлаћујемо ове зиме.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.