Неспоразум о придруживању ЕУ

Холандски шеф дипломатије Максим Верхаген јуче је изјавио да је његова земља спремна да Србији одобри потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, под условом да се Београд обавеже да неће ратификовати и применити споразум пре него што оствари пуну сарадњу са Хашким трибуналом. До сада се Холандија, уз Белгију, најоштрије супротстављала томе да Србија потпише споразум пре изручења Ратка Младића. Верхаген је у изјави Радио-телевизији Србије рекао да ће се прва прилика за потписивање споразума указати на министарском састанку Европске уније 28. априла у Луксембургу.

Холандски услов, који правни стручњаци оцењују као незапамћен у правној пракси, није, међутим, добио статус званичне понуде. Из Брисела, само десетак минута пошто је емитована ова вест, стигла је изјава портпаролке европског комесара Олија Рена, Кристине Нађ, која је рекла да у Бриселу „нема ничег новог”.

„Још важи оно што је господин Рен изјавио прошле недеље, после сусрета с господином Дулићем”, изјавила је Нађ Танјугу.

Рен је тада рекао да о питању потписивања ССП-а са Србијом не постоји политички консензус у ЕУ, али да он сматра да је споразум могуће потписати, а услове пребацити на ратификацију. 

У Србији је ново то да је Божидар Ђелић добио сагласност свога шефа да потпише ССП уколико буде понуђен. Ђелићев одлазак у Брисел, ипак, није благословио његов шеф у Влади Србије, премијер Војислав Коштуница, већ шеф његове странке, председник Демократске странке и Републике Србије Борис Тадић.

У домаћој јавности не престају трвења око тога ко има право да оде у Брисел да потпише ССП, али то би у целој ствари могао да буде најмањи проблем. Јер, правни стручњаци сматрају да је „холандски услов” скоро немогуће испунити. А ако Србија под холандским условима потпише ССП, то за грађане Србије нема никакву практичну последицу, осим за странке које би потписивање могле да искористе у предизборној кампањи. Тако потписан ССП, грађани би „осетили” колико су и до сада осећали ефекте парафираног ССП-а. Он им, практично, не би донео ништа више него политички споразум који је Србији нуђен пред последње председничке изборе и игнорисан је као бесмислен. 

(/slika2)Тога су изгледа свесни и Холанђани, који су накнадно обавестили дописника РТС-а у Бриселу да је нови услов намењен новој влади, оној која ће доћи после 11. маја. Ни то ограђивање не решава основни правни проблем са тим прелазним решењем, чија је намена изгледа да послужи пре свега као изборни мамац.

Зато је нови холандски услов, уместо да олакша, додатно отежао ионако компликовану унутрашњу ситуацију у којој је Србија. Наиме, најновије поруке Запада стигле су у јеку расправе око тога ко и како може да потпише ССП.

Месец дана пошто је тврдио да ће ССП потписати као председник Републике, Тадић је одустао и ипак одлучио да у Брисел пошаље Ђелића. Тиме је вероватно мислио да стане на крај полемици коју је покренуло тумачење појединих званичника да председник Републике може да потпише ССП. Споразуме ове врсте, да подсетимо, у свим осталим земљама потписивали су искључиво премијери, или лица овлашћена од владе, па би Тадић у том случају био изузетак.

Тадић на потписивање таквог споразума, тврдили су његови противници, по Уставу Србије нема право. А Бечка конвенција на коју се он позивао, објашњавали су, није „старија” од Устава.

Бивши председник Уставног суда Слободан Вучетић објашњава за „Политику” да „нигде не пише да то Тадић може, нити да не може”, али да у Уставу пише да влада води политику земље.

И Ђелићево овлашћење, сматра Вучетић, после 17. фебруара и једностраног проглашења независности постаје спорно.

Исто становиште заступа и Коштуничин блок у власти. Српски премијер тврди да је после 17. фебруара постало неопходно да земље ЕУ потврде да поштују суверенитет и интегритет Србије, с обзиром на чињеницу да су неке од њих признале Косово.

Резолуција 1244 УН, која Србији гарантује суверенитет и над Косовом, помиње се у ССП-у, али су њу приликом признавања Косова и слања Еулекса, неке земље очигледно занемариле.

„Онакав какав јесте, тај споразум није споран, али се сада прво поставља питање како на њега гледају земље које су у међувремену признале једнострану независност Косова. То је проблем о коме се мора разговарати. Члан 135. Споразума гарантује територијални интегритет Србије. Земље које су признале једнострано проглашену независност Косова, више не виде Србију у овим границама о којима се говори у парафираном Споразуму. Кад се Споразум потпише, парламенти свих земаља чланица морају да га ратификују. Отвара се проблем како те земље могу имати исти став о две потпуно различите ситуације”, објаснио је свој став у интервјуу „Политици” пре месец дана српски премијер.

Одлуку Тадићевог блока у Влади Србије да не дозволи ратификацију споразума са Русијом, под изговором да техничка влада нема капацитет да доноси такве одлуке, Вучетић сматра главним аргументом и за став да ова влада не може потписати ни ССП.

„Не може се, позивајући се на неке принципе, једном нешто оспоравати, а онда нешто одобравати. ДС не може једном да оспорава капацитет владе, а други пут да каже да је он довољан да би се потписао ССП”, тврди Вучетић.

-----------------------------------------------------------

Правно немогућ услов

(/slika3)Владимир Тодорић, магистар правних наука упућен у ток преговора са ЕУ, тврди да Србија не може да се обавеже да неће ратификовати ни применити ССП док не оствари потпуну сарадњу са Хагом, како то Холанђани траже. У пракси, после потписивања ССП-а на снагу ступа прелазни споразум који обухвата око 70 одсто садржаја овог акта, јер ратификација ССП-а обично потраје две до три године. Прелазни споразум управо зато и постоји, како се чекањем не би изгубило смисао. 

„Не постоји правна могућност да се обавежете да нећете спроводити неки споразум који потписујете управо зато да бисте га спроводили. Чак и да је могуће да се ова техничка влада на тако нешто обавеже, то не би имало никакво обавезујуће дејство на неку следећу владу. Влада јесте главни иницијатор ратификације, али то може да затражи и сваки посланик, и ниједна влада не може да обавеже сваког посланика да обећа да то неће учинити. А обећање неког званичника у Србији да неће применити и ратификовати споразум нема никакву правну тежину”, објашњава Тодорић.

Такву врсту ограничења, објашњава овај правник, могла би можда да примени ЕУ, тако што би уместо конкретног датума када би требало да почне примена прелазног споразума било назначено да ће то бити оног дана када буде ухапшен Младић. Или када главни хашки тужилац Серж Брамерц каже да је Србија учинила све што је могла да оствари потпуну сарадњу са Хагом. Дотле, Србија би од Споразума са ЕУ имала само, као и до сада, лепу предизборну причу. 

Драгана Матовић

-----------------------------------------------------------

Извори ЕУ: Улажу се напори за споразум са Србијом

Званичници у Европској унији (ЕУ) потврдили су јуче да се улажу снажни напори како би се пре избора у Србији потписао Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) с Београдом, али нису могли да потврде писање српских медија да ће то бити учињено 28. априла у Луксембургу.

Извори у Европској комисији у Бриселу рекли су агенцији Бета да „ништа не знају о извору ’спекулација’ с тим у вези” у неким српским медијима.

Они су истакли да европски комесар Оли Рен сматра да услов пуне сарадње с Хашким трибуналом може остати на снази и после потписивања ССП и бити проверен до ратификације у Европском парламенту и парламентима земаља чланица.

Уједно, како је наглашено, у Бриселу и европским престоницама очекују и јасан одговор власти у Београду да су решене и спремне да потпишу ССП.

Ови извори и функционери Савета министара ЕУ су нагласили да се чини све да и Холандија прихвати став осталих партнера у европској двадесет седморици да власти у Београду улажу највеће могуће напоре да се сви оптуженици нађу у Хашком трибуналу. Високи представник ЕУ Хавијер Солана и други европски званичници су били у вези с холандским функционерима, укључујући парламент у Хагу, где постоје највећи отпори потписивању споразума са Србијом, ако пре тога у затвору Хашког трибунала не би био оптужени Ратко Младић.

Бета

-----------------------------------------------------------

Реакције „непријатно изненађење”

Бети је пренесено „велико и непријатно изненађење” због тога што су „јасне и отворене, а српском народу и Србији веома наклоњене” Соланине изјаве у Европском парламенту, неке политичке снаге у Србији, како је оцењено, „крајње одбојно дочекале и очигледно непримерено употребиле за циљеве у предизборној кампањи”.

Соланини сарадници су указали на чињеницу да се високи представник ЕУ заложио за то да на изборима 11. маја подршку добију проевропске снаге и да „Србија постане најближи партнер Европске уније и приближи се ЕУ”. Он је предочио нужност да и сви партнери у ЕУ искажу „савитљивост” и омогуће склапање ССП са Србијом пре 11. маја.

-----------------------------------------------------------

Тадић: Чекамо да нам га понуде

Хоћемо, потписаћемо Споразум о стабилизацији и придруживању, али не знам да ли ће то бити 28. априла, јер нико никада није рекао да ће то бити тада, казао је јуче Борис Тадић, председник Србије и ДС-а, одговарајући на телефонска питања грађана у кол центру ДС-а.

Он је истакао да се 28. априла одржава велики састанак министара спољних послова ЕУ и да ће, можда, бити донета таква одлука, а Божидар Ђелић, потпредседник владе има овлашћење да потпише ССП, ако нам буде понуђен.

Тадић је изјаву Војислава Коштунице, председника владе, да не треба потписати ССП, оценио као „прилично тужну”, подсетивши да је премијер само пре неколико дана у једном интервјуу рекао да нема никаквих проблема са ССП-ом, јер се у њему помиње Резолуција 1244 Савета безбедности УН и додао: „Ако је тад био добар, не знам зашто је Коштуница сад променио мишљење. Вероватно зато што су стигли неки наговештаји да би то могло и да се догоди 27. или 28. априла, пре избора, па су се уплашили да би то нама могло помоћи. Ја им, ево, поручујем, не бојте се људи, можда и не буде понуђен ССП, вратите се својим ранијим позицијама. Е, сад ако нам буде понуђен на потписивање, онда морам да кажем својим политичким опонентима да Ђелић има овлашћење да то потпише, па, што би рекли Босанци, онда – машала.”

М. Ч.

-----------------------------------------------------------

Николић: Тадићева изјава маркетиншки трик

Изјава председника Србије Бориса Тадића да ће Србија потписати ССП је „маркетиншки и кампањски трик", рекао је заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић и додао да о потписивању тог уговора мора да одлучи Скупштина Србије. „То је маркетиншки, кампањски трик, али одавно већ Тадић не може да превари грађане Србије", рекао је Николић и додао да би Тадићу „боље било да сачека изборе, да се после избора грађани Србије у Народној скупштини договоре како ће даље и са ЕУ и са свим другим међународним организацијама".

Николић је истакао да Тадић „врло добро зна ко води спољну политику и да врло добро зна да то мора да дође на ратификацију у Скупштину Србије, а то значи да све може још да сачека". „Занимљива је та изјава зато што је наговештавано да би Демократска странка могла да приватизује односе Србије са ЕУ као своје и да се сама упусти у авантуру потписивања споразума са неком међународном организацијом".

Николић је навео да Тадић таквим изјавама само „открива прави карактер и суштину његовог бављења политиком и његове победе на председничким изборима" и додао да ЕУ треба „такав човек".

СРС ће, како је истакао Николић, разговарати са ЕУ, разговарати и о споразумима, али, додаје он, једна ствар мора да буде јасна - да ли је у том споразуму за Европску унију Косово и Метохија део Србије или није.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

ДСС-НС без коментара о Верхагену

Представници коалиције ДСС-НС нису су изјашњавали о условима које је холандски министар спољних послова Максим Верхаген навео да би се потписао ССП.

Пре објављивања информације, представници коалиције ДСС-НС јуче су поновили да тај споразум не треба потписивати.

Премијер и лидер ДСС Војислав Коштуница је јуче, пуштајући у рад топлану изграђену средствима ЕУ, рекао да је то добар пример економске сарадње са ЕУ, али да Србија има и „спорно питање граница" које треба да разреши са ЕУ пре потписивања ССП. Лидер НС Велимир Илић је изјавио да потпредседник владе Божидар Ђелић „нема мандат парламента" да потпише ССП и додао да је „необјашњиво" да неко „потпише нешто што је против Устава Србије и против Резолуције 1244 Савета безбедности УН".

Саветник премијера Бранислав Ристивојевић позвао је јуче коалицију окупљену око ДС да не потписује „Соланин споразум" и не ставља потпис који ће НАТО тумачити као признање независности Косова. „Коалиција Чанак-ДС-Г17 плус мора, по налогу НАТО-а, да потпише 28. априла Соланин споразум, јер ће тај потпис НАТО тумачити као потпис Србије на независност Косова," оценио је Ристивојевић у изјави достављеној Танјугу.

Министар трговине и услуга Србије Предраг Бубало није желео да коментарише евентуалну понуду ЕУ да 28. априла са Србијом потпише ССП. „Биће још времена да се о томе прича", рекао је Бубало.

Потпредседник ДСС Борко Илић рекао је да ДС и њени коалициони партнери имају чудну политику двоструких аршина, по којој међународне споразуме које држава Србија треба да потпише различито третирају.

Бета, Танјуг

-----------------------------------------------------------

Марковић: ССП је парафирала влада Војислава Коштунице

„Очигледно је да коалиција ДСС и СРС, чак и реториком и врстом напада, представља повратак у прошлост. Овакви празни напади сведоче да је ово коалиција без икаквог програма, са премијером без икаквих резултата", рекла је портпарол ДС Јелена Марковић реагујући на тврдњу премијеровог саветника Бранислава Ристивојевића да коалиција „За европску Србију" намерава да ССП потпише по налогу НАТО.

Она је истакла да је ССП потписало више од 20 земаља Европе, а да је о његовом садржају преговарала, а затим га и парафирала, влада са Војиславом Коштуницом на челу. „Такође, подсећамо јавност да је политика ове коалиције, како су сами рекли, да спречи ДС и листу „За европску Србију" да потпише ССП, и даље инвестиције у Србију, а при том, то не омета техничког премијера да пожури у Чачак и отвори топлану која је у потпуности изграђена средствима ЕУ", истакла је Јелена Марковић.

Танјуг