Пуђдемон се предао белгијској полицији

Сада се може чути и да у случају да се Белгија ипак одлучи за екстрадицију лидера каталонских сепаратиста, та процедура може да потраје до три месеца, а „Гардијан” напомиње да је би то време могло бити и знатно дуже. Лондонски лист подсећа да динамика поступања на основу Европског налога за хапшење у знатној мери зависи од маштовитости адвоката оптуженог. Тако је, на пример, Џулијан Асанж својевремено две године одолевао истом оваквом налогу за хапшење у Великој Британији по захтеву Шведске пре него што се склонио у амбасаду Еквадора у Лондону, где се и данас налази.

Каква год да буде Пуђдемонова судбина чини се да је извесно да ће његови правни саветници успети да издејствују одлагање чина изручења макар до окончања регионалних избора у Каталонији које је Мадрид расписао за 21. децембар. Учешће некадашњег премијера на изборима је и био план његове партије, саопштено је из Барселоне.

Кључно питање даљег правца развијања иберијске кризе остаје – шта након децембарских избора, односно какав се расплет очекује уколико победи опција за независност Каталоније?

Случајно или не Пуђдемонова одлука да се преда белгијској полицији подударила се објављивањем резултата испитивања јавног мњења у Каталонији који показују да ће, све су прилике, сепаратистичке снаге остати без неопходне већине за одвајање од централне власти.

Према подацима које објављује „Вангвардија”, а који се заснивају на узорку од 1.233 испитаника, коалиција која окупља партије које оптирају за независност требало би да забележе запажен успех на изборима, али ипак и даље недовољан за проглашење отцепљења. Ако је веровати овој анкети Пуђдемонови следбеници могу да рачунају на између 66 и 69 места у регионалном парламенту који броји 135 места.

Попут „Вангвардије” до сличних података је дошао и конзервативни лист „Ресон”: индипендисти ће освојити велики број мандата, али ипак недовољно да формирају већину за проглашење независности од шпанске круне.

Да Белгија није случајно одабрана види се и по томе што два од три преступа за које Мадрид терети смењеног председника каталонске владе и његове бивше министре – побуна и подстицање на побуну – као такви не постоје у белгијском праву, наводи јуче белгијски лист „Соар”.

Пре него што ће Пуђдемон и сарадници заиста пребећи у Белгију тамошњи државни секретар за миграције, иначе фламански националиста Тео Френкен, у медијима је објавио да је потпуно реално очекивати да Брисел некадашњем каталонском вођству понуди политички азил. На сличном је фону и изјава портпарола државног тужиоца који је јуче нагласио да су белгијске власти биле у интензивном контакту с каталонским сепаратистима пре него што су се предали.

Потпредседник белгијске владе и министар унутрашњих послова Јан Јамбон изјавио је да међународна заједница треба да помно прати потезе Шпаније како би обезбедила праведно суђење смењеном председнику каталонске владе.

Белгијски министар је истакао да „постоји шпански закон, али и међународно право, Европски споразум о људским правима и такве ствари које долазе испред закона државе чланице ЕУ”, преноси АП.

Белгијска влада је, иначе, била једна од најкритичкије настројених у погледу потеза Мадрида кад је реч о каталонској кризи и осудила је насиље централних шпанских власти које је пратило каталонски референдум о независности 1. октобра.