Гробови српских великана у туристичкој понуди

У оквиру манифестације Дани европске баштине на Новом гробљу у Београду данас је организована тура „Блистави умови Србије”, где су посетиоци могли да виде где су сахрањени велики књижевници, научници, сликари, политичари који су задужили Србију, а врло често доживели трагичне судбине и били несхваћени.

То је девета тематска тура која је организована ове године, а два сата било је мало да се обиђу гробови свих великана који су дали велики допринос у стварању модерне Србије.

Посетиоци су могли да сазнају нешто више о животу и раду Јована Ристића, Михаила Петровића Аласа, Јанка Вукотића, Николе Пашића, Миленка Веснића, Димитрија Туцовића, Јована Цвијића, Јаше Продановића, Косте Вујића.

Затим Петра Кочића, Ђуре Јакшића, Лазе Лазаревића, Стевана Сремца, Милана Ракића, Стевана и Милице Јаковљевић, Симе Матавуља, Бранислава Нушића...

„Циљ туре је да се сагледа Ново гробље са другог аспекта, као један од најзначајнијих наших музеја на отвореном. Овде не само да је сахрањен велики број знаменитих личности, око 1.500, на овом простору се налази више од 1.800 вајарских радова које је радило више од 130 српских и југословенских вајара”, рекла је за Танјуг историчарка уметности Виолета Обреновић, која је била водич посетиоцима.

Тура је кренула од највећег српског дипломате Јована Ристића, који је рођен у сиромашној породици, али захваљујући својим талентима и државним стипендијама завршио студије у Немачкој. Захваљујући његовим дипломатским активностима 1867. године турски гарнизони су напустили Србију, а 11 година касније на Берлинском конгресу Србија добила независност.

Био је привржен породици Обреновића, залагао се за слободу штампе и када му је Милан Обреновић због тога рекао да ради против њега, одговорио је: „Не кнеже, ја се бринем за вас”. Остаће упамћен и као неко ко је промовисао Шекспира у Србији.

Сви знају за велика математичка достигнућа Михаила Петровића Аласа, за његов научни рад и страст према риболову, али мало ко зна колико је био скроман у животу.

У соби је имао један војнички кревет, дрвени сто, а на зиду окачене само шегртске, мајсторске и аласке дипломе. Водио је експедиције на Северни и Јужни пол и свирао виолину у певачком друштву „Суз”.

„Остаће упамћено како је студентима објашњавао шта је математика. Питао их је шта је то црвено, што виси на грани и пева. Када студенти нису знали одговор, Петровић је објашњавао да је то шаран. Како на дрвету и како црвен, па неко га је обојио и окачио, а како пева „е то је математика” говорио би Петровић”, испричала је Виолета Обреновић окупљеним посетиоцима.

Иако је био Алас никада није научио да плива, 11 пута се давио а једном га је чак принц Ђорђе Карађорђевић, његов велики пријатељ, спасао из воде.

О публицисти и професору Међународног права Миленку Веснићу мало ко зна у Србији. Од сирочета из Санџака, доспео је у највише кругове српског и европског друштва, а чак га је Драга Машин сматрала за најпожељнијег нежењу и добру прилику за кога би могла да се уда њена сестра.

Краља Петра Карађорђевића увео је у високе европске кругове, оженио се америчком милионерком и за Србију обезбедио бројне повољне кредите за инфраструктуру.

„Пуно је урадио за Србију, али није био омиљен код свог народа”, препричавала је детаље из Веснићевог живота Обреновићева.

А можда је тужна животна прича познатог књижевника и борца за слободу Петра Кочића највише дирнула посетиоце.

Рођен у Босни, али се борио за слободу српског народа на свим просторима, те је често хапшен и прогањан. Остаће упамћено да када је први пут крочио на тло Србије, коју је толико волео, прву ноћ је провео на клупи у парку, а другу у затвору због беспосличарења.

Бог, отаџбина, истина и слобода – речи су које је Кочић писао великим словом.

Завршио је у душевној болници, где је и умро.

Ни приче осталих „Блиставих умова Србије” нису оставиле посетиоце равнодушним. (Танјуг)