Јак нам је имунолошки бедем
У Србији и даље не постоји опасност од проглашења епидемије малих богиња иако је регистрован 41 случај ове заразне болести, речено је јуче на трибини „Истина о ММР вакцини и вакцинацији”. Професор др Дарија Кисић Тепавчевић, помоћник директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, каже да је сада око половине деце предшколског узраста вакцинисано ММР вакцином, која их, између осталог, штити и од малих богиња. Међутим, да би опасност од ове болести била сведена на минимум мора да буде достигнут висок степен колективног имунитета са 95 одсто вакцинисане деце. Међутим, до средине ове године свега 30 одсто деце у Београду примило је ММР вакцину, тако да су епидемиолози очекивали ширење ове заразне болести.
– Слична је ситуација и у свим већим градовима у Србији. У последњих неколико недеља све више родитеља доводи децу на вакцинацију и надам се да ће овај тренд бити настављен – истакла је јуче др Тепавчевић уз напомену да је прошле године ММР примило свега 63 одсто најмлађих Београђана.
Мале богиње појавиле су се на Косову и Метохији. У Косовској Митровици је забележено 36 оболелих, по два оболела су збринута у Краљеву и Врању, а један у Београду. Сви они су били у контакту са оболелима из српских општина на северу Косова.
Др Предраг Кон, епидемиолог Градског завода за јавно здравље, сматра да не постоји значајнија опасност од проглашења епидемије малих богиња будући да смо 40 година стварали имунолошки бедем против ове болести. Међутим, деца предшколског узраста су најугроженија, педијатри ће, како је рекао, имати пуне руке посла, с обзиром на дугачак период инкубације ове болести и чињеницу да је веома заразна.
– Ситуација је озбиљна, али нема места за ширење панике. Око 90 одсто деце школског узраста је вакцинисано, као и одрасла популација. Мале богиње су блага болест, али у једном од 1.000 случајева може доћи до упале мозга. Када већ имамо ММР вакцину зашто бисмо ризиковали да изгубимо барем тај један дечји живот– запитао је јуче овај врсни епидемиолог.
Кон је нагласио да се улога вакцина преиспитује с времена на време.
– Када престане опасност од неке заразне болести размишља се у неком другом правцу, о негативним ефектима који нажалост постоје. Родитељи су забринути, заплашени, пуни неповерења и јасно је да са њима морамо много више да причамо, а никако не бисмо смели да их кажњавамо – нагласио је Кон.
Др Кисић је додала да су вакцине постале жртва сопственог успеха јер сви ми пребројавамо нежељене реакције, а не бавимо се милионима људских живота које су спасиле.
Стручњаци су подсетили да је у Румунији 30 особа умрло, а 9.500 је оболело од малих богиња. Колико су родитељи збуњени и преплашени због контрадикторних информација о вакцинисању којима су свакодневно изложени видело се веома добро на јучерашњем округлом столу. Атмосфера је била поприлично узаврела, а напетост је сваки час расла. Учесници округлог стола покушали су да одговоре на праву рафалну паљбу питања која су им постављали припадници удружења грађана који се противе обавезној вакцинацији и родитељи болесне деце. Присутне је занимало да ли неко проверава квалитет вакцина које примају наша деца, да ли постоје штетни састојци у овим медицинским средствима, да ли исте вакцине примају и деца у земљама западне Европе, када је забележен последњи случај дечје парализе, колика је опасност од полио вакцине...
Имунолог др Срђа Јанковић објаснио је да се свака серија вакцина проверава и да то ради Агенција за лекове, а сви нежељени ефекти се одмах пријављују.
– Велика је заблуда да постоји жива у ММР вакцини јер је овај састојак одавно избачен из свих обавезних вакцина. Некада се користио као конзерванс, али ни тада није имао токсични ефекат јер је реч о премалој дози – рекао је јуче др Јанковић.
Дечји психијатар др Ана Јанковић је јуче подсетила да није познато шта изазива појаву аутизма, али да не постоји узрочно-последична веза између ове болести и ММР вакцине.
– На појаву ове болести утичу одређени фактори средине али и старост родитеља. Што су мајке и очеви старији, већи је ризик од појаве ове болести. Међутим, сасвим је сигурно да се аутизам данас чешће дијагностикује него раније јер су промењени критеријуми за њено утврђивање. Родитељи се данас не стиде да одведу дете код психијатра – речи су др Јанковић која је, одговарајући на питања публике, рекла да не постоје подаци о броју оболелих од аутизма али да би ускоро требало да буде израђен регистар у којем ће бити заведени сва деца и одрасли са овом дијагнозом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


