Десет одсто парова не могу да постану родитељи
Сваки десети пар у нашој земљи не може да добије дете на природан начин и за многе од њих вантелесна оплодња је једини начин да се остваре као родитељи. Србија је последњих година учинила велики напор у разумевању и помоћи многим паровима које је природа осујетила у намери да постану родитељи – Републички фонд за здравствено осигурање финансира три покушаја вантелесне оплодње, а многе јединице локалне самоуправе у нашој земљи брачним паровима плаћају и четврти покушај, каже за наш лист др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, поводом Европске недеље (не)плодности, која се обележава са циљем да се скрене пажња јавности на проблем беле куге.
Наша саговорница скреће пажњу на чињеницу да стерилитет није нужно изазван биолошким разлозима – и психолошки фактори могу бити препрека за остајање у другом стању
– Ми се трудимо да оснујемо или подржимо отварање психолошких саветовалишта у свим локалним самоуправама како би парови који пролазе кроз трновит пут вантелесне оплодње имали подршку на том путу – каже др Славица Ђукић Дејановић, додајући да је седишту популационе политике наше земље – битка за друго и треће дете.
– По доступним проценама, око 400.000 парова у Србији има проблема са неплодношћу. Наша земља мора много више да учини и за лечење и за подршку паровима и појединцима који се боре са неплодношћу. Ако се нешто не промени, прогнозе су тмурне. Демографи тврде да можемо нестати као нација ако доспемо до стопе рађања од 1,3 детета по жени – упозорава Сандра Јовановић, председница удружења „Шансе за родитељство”, које се залаже за што боље услове вантелесне оплодње и лечења стерилитета.
– Узроци неплодности су многобројни, а код 15 до 20 одсто парова инфертилитет је непознатог узрока. Код жена неплодност најчешће узрокују непроходност јајовода, ослабљена функција јајника, поремећај хормонског статуса, аномалије материце или јајника, али и бројни органски узроци – миоми, полипи, ендометриоза, претходни запаљенски процеси, али и године старости. Код мушкараца су то најчешће поремећаји у броју, квалитету и покретљивости сперматозоида, претходне инфекције, повреде и обољења тестиса, коришћење токсичних супстанци или лекова, али и неке системске болести и поремећаји имуног система. Поуздано је установљено и да психички фактори, посебно напетост и стрес, код оба пола веома лоше утичу на плодност – објашњава др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство КЦС.
Наш саговорник додаје да се последњих година лекарима у целој Србији јавља све већи број парова са овим проблемима. Примећује да узроке неплодности можемо тражити и у све чешћем одлагању материнства.
– Током 2016. године на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије урађено је 740 процедура које су укључивале ин витро фертилизацију, инсeминацију и замрзавање јајних ћелија, сперматозоида и ембриона. Уз помоћ нове и савремене опреме, коју смо недавно набавили уз помоћ Министарства здравља, проценат трудноћа које су настале након вантелесних оплодњи био је већи од 41 одсто, што je најбољи резултат у Србији. На нашој клиници ради се и тзв. криопрограм, односно програм замрзавања ембриона у случајевима када се у једном поступку добије више ембриона. Радимо и замрзавање јајних ћелија, сперматозоида и ткива јајника или тестиса у случајевима када се ови органи морају одстранити због тешких малигних болести. На тај начин дајемо шансу тим особама да једног дана ипак остваре потомство – закључује професор Александар Стефановић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
