Кад се беба „деси” на факултету
Да је живот оно што се дешава док правиш планове за будућност, уверила се и Теодора Стојковић, студенткиња прве године Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, која је недавно сазнала да ће на завршетку прве године постати мама. Иако она и њен дечко, који је апсолвент на Факултету физичке културе, нису планирали да мењају пелене док спремају испите, пресрећни су што ће постати родитељи.
– Пријатељи нам честитају и на храбрости и на лудости, а највећа подршка биће нам родитељи који ће на смену чувати унуче. Нас двоје смо из Крагујевца, а како прописи не дозвољавају да са бебом живимо у студентском дому, изнајмили смо стан у Новом Саду и почели да га припремамо за долазак наследника. Мислим да је велика предност добити дете у нашим годинама, јер изрека „све је лако кад си млад” има пуно оправдање. Ја се осећам добро и планирам да похађам предавања и вежбе до краја академске године, када ће „рода да слети” у наш дом. У шали кажем да за будућег васпитача нема боље практичне наставе од – родитељства – говори Теодора и открива да прижељкује девојчицу.
Пошто ће њена беба доћи на свет по завршетку прве године студија, Теодора намерава да се од јесени врати у студентску клупу и настави да прати предавања и вежбе. Бебу ће да чувају баке, деке и будући отац, који би у међувремену требало да заврши студије.
Теодора је једна од 140 трудних студенткиња у Новом Саду о чијем здрављу брине Завод за здравствену заштиту студената, у коме је до сада подршку током трудноће добило 800 студенткиња у последњих пет година. Руковођени идејом да сваке године расте број студенткиња које у паузи између академских семестара желе да убаце један „колоквијум” из родитељства, представници Студентске асоцијације Универзитета у Новом Саду осмислили су пројекат под називом „Академска беба”. Они су пре неколико година издали и истоимени приручник који академце треба да упозна са планирањем породице, репродуктивним здрављем и тренутном ситуацијом на универзитету у односу на студенте – родитеље. Објављивању ове илустрације претходило је истраживање о статусу студената који су се упустили у немирне воде родитељства, које је показало да су академске трудноће углавном биле планиране и жељене. Велики број студенткиња које су учествовале у овом истраживању рекао је да има подршку партнера и своје породице и да су им бебе дале тај „ветар у леђа” који им је био потребан да би брже завршиле студије.
Међутим, законски прописи нису на страни трудних студенткиња и оних који су постали родитељи. По закону, студенткиње које живе у дому немају права да бебу доведу на „списак станара”, па су оне принуђене да изнајмљују стан или да живе код родитеља. Следећи камен спотицања је чињеница да право првенства приликом уписа детета у вртић имају само запослени родитељи, па студенти немају где да оставе дете док су на предавањима.
Представница Студентске асоцијације Маријана Топо каже да бројни прописи онемогућавају академце да ускладе студирање и родитељство и примећује да се многи проблеми могу решити ако постоји добра воља надлежних – Универзитет у Минхену, примера ради, има обданиште за децу својих студената и професора у коме они могу да оставе децу док су на предавањима.
„С обзиром да болоњски систем студирања предвиђа обавезност присуствовања настави, студенти који су постали родитељи не могу да изостају са предавања или вежби. Они могу само да замрзну годину на факултету и да се након годину дана врате у исти статус – било да су буџетски, било самофинансирајући студенти. Другим речима, не могу да дају испите за време „замрзнуте” године студирања. С обзиром на то да суденти-родитељи чине мањину академске популације, сматрамо да они имају право на неке привилегије које би им омогућиле усклађивање рада и родитељства”, закључује наша саговорница.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
