Догодине у Призрену

Обраћајући се званицама, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да је важно што се овај дијалог води и у Матици, где је „косовскометохијска идеја цветала и расла”. Није, каже, случајно владика Његош, као најзначајнији проносилац косовске идеје у српској мисли, био дародавац и члан Матице српске.

„Унутрашњи дијалог о КиМ смо започели и водимо га са надом да ми, што би рекао Милан Ракић, деца овог века, нисмо лошији људи и мањи родољуби, да нисмо мање вредни и способни да се носимо са националним проблемима и изазовима него што су то били наши славни преци”, навео је Ђурић.

Скупу је присуствовао генерални секретар председника Србије Никола Селаковић који је новинарима изјавио да је симболика овог скупа у Матици важна јер је то институција која је своју делатност започела у време када се није налазила на територији Србије. Он је рекао да су околности у којима се води данашња политика Србије тешке и пуне притисака с циљем „да истисну Србију са КиМ”. Нагласио је да Србија има свој јасан интерес на КиМ, да ће наставити борбу.

Социолог културе проф. др Зоран Аврамовић скренуо је пажњу на језичке акробације „оставимо прошлост, окренимо се будућности” и „Косово – реалност”, констатујући да је и Устав Србије реалност.

„Ако Србија пристане на нормализацију односа са Косовом, по диктату Запада, укључујући и столицу УН, Србија ће у догледно време бити сведена на београдски пашалук, имајући у виду своје расколничке елите, пре свега политичко-економске”, казао је проф. др Бранко Баљ, који је говорио и о „јасном адресирању” српских интереса, а то је „дакако говор о српском КиМ, што може да личи да сви помало изгубимо а да понешто и добијемо, и под Б, као паралелно, отварање питања Републике Српске у смислу још интензивнијих и чвршћих веза са Србијом, ако не и под њом”.

Професор др Слободан Владушић говорио је о појмовима „личности” и „каријеристе” доводећи их у везу са косовским заветом. „Косовски мит је прича о одуци да се буде личност, а не роб, каријериста или вазал. То је прича о судбини цара Лазара који бира опкладу за будућност уместо робовања садашњици. Он губи садашњост, али добија будућност. Како то знамо? Па једноставно, зато што ми сада учествујемо у том миту, а учествујемо тако што га одржавамо као оквир за будућност – препричавамо га, модернизујемо, тумачимо и на тај начин отварамо простор слободе за оно што ми желимо да буде и прошлост и садашњост и будућност”, навео је Владушић.

Академик Миро Вуксановић нагласио је да Србија „не сме и не може” да призна да је њен део, Косово и Метохија, постао самостална држава Косово.

„Србију у таквом природном поступку штити свака држава која није признала насилно одвајање КиМ. Увек треба помињати да су такве државе Кина, Русија, Ватикан, неколико земаља ЕУ и десетине држава из других делова света”, навео је он. Додао је да Србија мора да учини све што је као матична земља дужна да Срби на КиМ живе и раде слободно. СПЦ, све установе у Србији дужне су да изучавају, штите и обнављају српске споменике духовности на КиМ.

„Србија ће и даље да буде под притисцима, претњама и уценама, али мора наћи довољно снаге, мудрости и вештине да се одупре, али никад на своју штету, већ да упорно стоји на две ноге које се зову истина и памет”, закључио је академик.

Професор емеритус, књижевни критичар и књижевник др Славко Гордић нагласио је да је Косово и Метохија наша света земља. „То понајпре значи да није реч о пукој територији, те да отуд не може бити говора ни о подели територије ни о размени територије.”