Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зујање пчела Љиљани је песма

Љиљана Сретеновић из мачванског села Ноћаја једина је жена међу пчеларима града Сремске Митровице, а са стотинак кошница спада у ред већих пчелара у Србији
Зујање пчела Љиљани је песма
Љиљана Сретеновић у свом пчелињаку (Фото М. Филиповић)

Пчеларством се широм света углавном баве мушкарци. Жене пчеларке су реткост. У Србији са озбиљнијим бројем кошница има пет-шест жена. Једна од њих је и Љиљана Сретеновић (53), технолошки техничар, од рода Мијајловића у мачванском селу Ноћају. Љиљана са стотинак кошница и међу мушкарцима спада у ред већих пчелара у Србији.

– Пре десет година рекла сам супругу да кад нема посла за технологе желим да будем пчеларка. Он се мало зачудио, али ме је подржао. Рекла сам му да су моји преци одувек имали кошнице и да је то из два разлога важно за сељачку кућу: због здравља и новчане добити. Затим сам купила стручне часописе и почела да учим о пчелама. Прве три кошнице сам набавила од Радосава Пармаковића, искусног пчелара из мог села. Од њега сам добила сијасет савета како и шта да чиним у разним приликама. Вреди и литература, али жива реч и искуство су немерљиви. Кад сам се једном осврнула и видела утабану стазу око мојих кошница и кад ми је зујање пчела постало омиљена песма, тада сам схватила шта је љубав према пчелама – вели Љиљана. 

Љиљин пчелињак је удаљен пет километара од куће која је у центру села, у великом ноћајском атару. Тамо је са мужем Милом (59), запосленим пословођом у сремскомитровичком „Металферу”, саградила викендицу. Кошнице су, како су коју правили, слагали једну поред друге и другом бојом или шарама фарбали. Љиља има ладу ниву из које не излази, њом иде до пчелињака. Више пута у сезони деси се да спава у викендици.

Има и камион за превоз пчела на пашу. И то је реткост међу пчеларима. И камион јој је посебан. Таквих тамића, поштанских фургона, фабрика у Марибору је 1974. године произвела свега 17. Љиљана га је пре пет година откупила од власника фабрике намештаја у Обреновцу. Још ради као нов. Она га вози на кратким релацијама, а превоз кошница надаље обављају муж и син.

– Цео дан радим око пчела и кад увече седнем на терасу викендице, до у касно ноћ са задовољством гледам моје елер-кошнице које муж и ја сами правимо у нашој кућној радионици. Трудим се да све што сам научила из литературе и од савета искусних пчелара применим и произведем прави мед врхунског квалитета. И кад ме питају који је мед најбољи, само кажем: „Узимајте сваки који се ушећери”. То је прави мед и здрав мед. Није битно да ли је од багрема, ливаде, липе, шумског воћа, сунцокрета. Све остало је имитација меда – категорична је Љиљана.

Љиљанине пчеле, у зависности од прилика током године, сачине од 30 до 60 килограма меда по кошници. Она лако мед прода, готово истог часа кад га из саћа исцеди. Ушла је у ред 16 најквалитетнијих пчелара у Срему, који су добили сертификат о заштићеном пореклу меда под називом „фрушкогорски мед”. 

Љиљана је члан Савеза пчеларских организација Србије и подржала је акцију градње станишта за прикупљање меда из Србије у Рачи крагујевачкој, како би се са тог места обезбедио бољи пласман меда широм Србије и ван њених граница.

– Имала сам прилику да посетим пчеларе у Словенији и Аустрији и слободно могу рећи да ми, у односу на то какве природне услове имамо, можемо да будемо пчеларска велесила. Добро је што је наша држава почела да увиђа да имамо добре услове да извозимо више меда, па смо почели и ми пчелари да добијамо субвенције. Додуше, нису велике као у земљама где сам била, али надам се да ће бити све веће. Пчелари су лане из Србије продали више меда него неких врста меса, што никада раније није било – износи Љиљана.

Љиљанино домаћинство има нешто више од шест хектара. На два хектара засадила је лешнике. Од идуће године још два хектара ће на уштрб житарица бити под воћем. У њеној породици поред мужа још су син Слађан и снаха Биља. Од њих има унучад Немању, ђака првака, и Наташу од четири године. Ћерка Сања живи  у Аустрији и има ћерку Мију од три године. Бака Љиља за унучад спреми увек довољно прополиса, полена и меда да јој унучад буду напредни и здрави. 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vasic
Tezak je to posao. 2016. i 2017 su godine bez pase. U pcele se samo ulagalo. . Varoa je 2016 invazivno napala pcelinjake. Pojavila se 2017. novi soj nomozemoze. Mozda je smesno za odraslog coveka(67god.) samo me ljubav tera da dalje radim sa pcelama. U Sumadiji je 2017. sigurno propalo preko35% drustava(meni 76%). To je to.
Božidar Čortanovci
Živim u Čortanovcima i držim samo 9 košnica pčela i ove godine izrcam min 200 kg odličnog meda. Molim, ubeđujem, 'kumim' komšije, rođake, prijatelje, ali..niko ni da trepne..! A razlozi 'ja ništa neznam o pčelama, to ću kad odem u penziju, alrgična sam na pčele (ali ne na moj, poklonjeni..?!?!)' Ali često odem kod dece u Los Angeles, Kalifornija i preko dece sam upoznao mladog pčelara sa 200 košnica, koji reče da samo na uklanjanjem odbeglih rojeva zaradi godišnje i po $50-60 hiljada. A pošto je Kalifornija voćarska zona Amerike, a za te ogromne plantaže vlasnici plaćaju pčelarima $200 po košnici da ih postave par nedelja u vreme polinacije na plantažu. Ali, tu ima i krađe košnica..uvečer i postave, a ujutro ih više nema..!!!..hahah Reče mi da mu deda ima na jugu od njega preko 400 košnica i da čak pravi i sapun od meda (dao mi je dva uzorka, koje sam evo doneo ovamo). Tamo se svi boje ekstremno agresivnih Afrikanskih pčela koje su izbegle iz Argentine i naglo se šire prema severu.
Драган Марковић
Само онај ко се бавио пчеларством може разумети Љиљану и њену љубав спрам пчела. А ако сте нежни, обазриви и пуни љубави, са њима вам ни заштитно одело није потребно. Помислите само каква је то музика када приђете кошницама пуним живота и чујете њихово константно брујање. Уз то имате и економске добити али опет само и искључиво ако их волите.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.