Шлепери тутње пред вратима школе

Др­жа­ва је за­по­че­ла ње­ну град­њу у дав­на вре­ме­на, па ста­ла. По­том су у про­шлој де­це­ни­ји ра­до­ви об­но­вље­ни, али за­тим још јед­ном за­у­ста­вље­ни. Ве­ле да су па­ре, а шта би дру­го, глав­ни про­блем. За­по­че­та оби­ла­зни­ца у ко­ров за­ра­ста, док град окру­жен бр­ди­ма с нај­ве­ћом аеро-за­га­ђе­но­шћу то­ком греј­не се­зо­не до­зво­ља­ва лук­суз да, уз дру­ге за­га­ђи­ва­че, тр­пи са­о­бра­ћај­не гу­жве и те­рет­ња­ке у тран­зи­ту.

За­то је, у же­љи да се ту не­што про­ме­ни, ов­де с па­жњом ис­пра­ће­но кад су чел­ни­ци ужич­ке и ба­ји­но­ба­штан­ске ло­кал­не са­мо­у­пра­ве не­дав­но у Бе­о­гра­ду пот­пи­са­ли зна­ча­јан до­ку­мент о пут­ном објек­ту на тој тра­си: уго­вор о из­ра­ди идеј­ног про­јек­та и пла­на де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је за бу­ду­ћи ту­нел ис­под Ка­ди­ња­че. Др­жа­ва на­ме­ра­ва да се њи­ме олак­ша са­о­бра­ћај пре­ко исто­риј­ског бр­да, из­бег­ну са­да­шње сер­пен­ти­не. Скуп је ово по­ду­хват и дуг је пут од иде­је до ре­а­ли­за­ци­је, али га тре­ба по­че­ти. Но, да ли ће он­да, кад ту­нел за­жи­ви, овим та­ко скра­ће­ним прав­цем са­о­бра­ћај би­ти још гу­шћи, а већ је кроз цен­тар Ужи­ца и у са­да­шњем оби­му је­два под­но­шљив?

То се јав­но ових да­на пи­та­ју у ужич­ком Дру­штву срп­ских до­ма­ћи­на, ко­ји по­здра­вља­ју пла­ни­ра­ну град­њу ту­не­ла ис­под Ка­ди­ња­че, с тим што тра­же да се, за­вр­шет­ком оби­ла­зни­це, већ јед­ном ре­ши пи­та­ње из­ме­шта­ња те­рет­ња­ка из цен­тра Ужи­ца. Пре све­га из еко­ло­шких раз­ло­га. Та­кву ини­ци­ја­ти­ву у зва­нич­ној фор­ми ови до­ма­ћи­ни до­ста­ви­ли су ужич­кој упра­ви, па ју је не­дав­но град­ски Зе­ле­ни са­вет на сво­јој сед­ни­ци раз­ма­трао. 

Пред­сед­ник ужич­ког од­бо­ра Дру­штва срп­ских до­ма­ћи­на др Стра­јин Шу­ља­гић, ле­кар у пен­зи­ји, ка­же да је Ужи­це по то­ме ве­ро­ват­но је­дин­стве­но на овим про­сто­ри­ма, јер по­сред гра­да иде ма­ги­страл­ни пут за дру­гу др­жа­ву. Да ствар бу­де озбиљ­ни­ја, ова ма­ги­стра­ла про­ла­зи на ме­тар-два по­ред нај­ве­ће основ­не шко­ле у гра­ду, с пре­ко 1.000 ђа­ка.

– И док ули­цом тут­ње те­рет­ни ка­ми­о­ни, де­ца су без­бед­но­сно угро­же­на и уди­шу отро­ве. Град је, што се ти­че ква­ли­те­та ва­зду­ха, у кри­тич­ном ста­њу па би од­го­вор­ни за град­ске по­сло­ве тре­ба­ло да уло­же мак­си­мум за оздра­вље­ње Ужи­ца. Ми срп­ски до­ма­ћи­ни, ко­ји ра­ди­мо на мно­штву про­је­ка­та за до­бро се­ла и гра­да, сма­тра­мо да је у овом тре­нут­ку то при­о­ри­тет­но пи­та­ње. За­то смо на на­шим ску­по­ви­ма пред­ло­жи­ли да се упу­ти мол­ба ре­сор­ном ми­ни­стар­ству за об­но­ву ра­до­ва на оби­ла­зни­ци ка Ба­ји­ној Ба­шти. Ње­ним за­вр­шет­ком си­гур­но би се сма­њи­ло аеро-за­га­ђе­ње Ужи­ца. Има­мо и раз­ра­ђен про­грам ко­ји ну­ди­мо град­ској упра­ви за бор­бу с еле­мен­ти­ма тог за­га­ђе­ња: ре­ци­мо, да се у ко­тлар­ни­ца­ма уста­но­ва из­вр­ши кон­вер­зи­ја с чвр­стог го­ри­ва на она ко­ја ма­ње за­га­ђу­ју, да се европ­ске до­на­ци­је ви­ше усме­ре ка угро­же­ним гра­до­ви­ма јер је ва­здух у Ужи­цу, по по­да­ци­ма Свет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је, нај­за­га­ђе­ни­ји у Ср­би­ји... Жи­ви­мо у бо­ле­сном гра­ду и ово је наш апел сви­ма да се не­што нај­о­збиљ­ни­је пре­ду­зме. Не бу­де ли ре­а­го­ва­ња, по­кре­ну­ће­мо пе­ти­ци­ју да се то спро­ве­де у де­ло – ре­као нам је др Шу­ља­гић.

Под­се­ћа­мо да је оби­ла­зни­ца од Ужи­ца ка Ба­ји­ној Ба­шти по­че­ла да се пра­ви још де­ве­де­се­тих. Не­што је та­да ура­ђе­но, па се ста­ло, а ра­до­ви су 2006. по­но­во по­кре­ну­ти, али 2009. су са­свим об­у­ста­вље­ни. 

И та­ко је Ужи­це оста­ло без оби­ла­зни­це, са за­га­ђе­ним ва­зду­хом сва­ке зи­ме. У гра­ду је кон­цен­тра­ци­ја ча­ђи ве­ћа од до­зво­ље­не, му­ка је с ди­мом из кућ­них ко­тлар­ни­ца на чвр­сто го­ри­во, про­бле­ми с из­дув­ним га­со­ви­ма све ве­ћег бро­ја во­зи­ла на те­сним ули­ца­ма. Има ли на­де за спас Ужи­ча­на од аеро-за­га­ђе­ња?